Izvor: Blic, 18.Apr.2012, 03:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kurs i rezerve
Često se ističe kako centralna banka raspolaže dovoljnim rezervama da može da brani kurs ako se ukaže potreba. Kako sa tim stoje stvari - teorijski i empirijski?
Teorijski povećanje deviznih rezervi može da bude posledica suficita u razmeni sa inostranstvom, usled čega se taj suficit ili neki njegov deo drži u stranom novcu, što će reći u rezervi.
No, rezerve mogu da se povećavaju i usled priliva stranog novca uz postajanje ili čak povećavanje spoljnotrgovinskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << deficita. Akumulacija rezervi tu može da služi kao način da se ne dozvoli preveliko širenje deficita. U prvom će slučaju kurs biti najverovatnije potcenjen, dok će u drugom biti precenjen, mada opet gomilanje rezervi ima za cilj da taj pritisak na kurs ublaži.
E sada, ukoliko je ovo drugo slučaj kao što jeste u Srbiji, tada se može reći da nema te rezerve koja će sprečiti depresijaciju kursa. Zašto? Zato što se isplati povući sav taj novac i zaraditi na neminovnoj devalvaciji. Tako da se intervencijama može usporiti taj proces, ali ne i zaustaviti sve dok se ne uravnoteži razmena sa inostranstvom.
Empirijski, to se pokazalo kao tačno u praktično svim krizama kursa. Zemlje koje su branile kurs koji je bio precenjen, što se recimo vidi po upornom deficitu u spoljnoj trgovini, uglavnom su morale da odustanu od fiksnog ili stabilnog kursa pošto bi potrošile svoje devizne rezerve.
U tome, potpuno je nevažno da li je reč o razvijenoj ili nerazvijenoj ili, kako se to kaže, o jakoj ili slaboj privredi. Pritisak nisu uspele da izdrže ni švedska, a ni britanska privreda početkom devedesetih godina. Tako da se to ne događa samo Argentinama i Srbiji, koja sa tim ima dosta iskustva. Usled toga, depresijacija dinara nije nešto što zavisi od intervencija centralna banke, koliko god rezervi da je ona nagomilala.
Povezane vesti: Deficit i dugovi Podsticaji Cena korupcije Jedan udarac, jedna muva Politika kursa
