Izvor: BKTV News, 20.Avg.2012, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kap u praznoj čaši
ČANAK autonomaški NENAD je nesporno zanimljiv čovek. I ne samo zabavan kada uzme „prim“ ili neki drugi instrument, već i kada na duhovit način pokušava da sakrije svoj separatizam u izmišljanju izmenjenog pojmam AUTOONOMAŠTVA!
Ali, da ga nema, valjalo bi ga izmisliti. Otuda. Bilo bi pogrešno da bilo šta zameram ČANKU autonomaškom NENADU, već samo pokušavam da sebi razjasnim neke njegove poslednje defenicije. Recimo, šta li je Srbija Vojvodini.
Jedino u čemu se slažemo >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << to je da se Vojvodina početkom prošlog veka odista vratila pod skute svoje matice zemlje. I Srbi su, kao i mnoge druge nacije, naseljavali prostranstva koja su bila prazna i močvarna. I Austrougarska nije od nastanka sveta bila u granicama u kojima je bila kada se raspadala posle Prvog svetskog rata. Otuda, nijedan od nas nema baš neke čvrste adute u rukama kada bi rekao da je Vojvdina „prišla“ ili se „vratila“ u Srbiju. A što se tiče autonomije, e tu se već razilazimo.
Zašto Šumadija nije autonomija. Zašto Toplica ili Timočka krajina takodje nisu autonomija. Zašto se one nisu „priključivale“ matici zemlji, već su bile oslobodjene? Zašto Vojvodina nije, recimo, oslobodjena posle Prvog svetskog rata, kao što je to slučaj sa Bosnom i Hercegovinom? Čanak mi baš nije mnogo „vojvodjansko prezime“, pa me buni nisu li njegovi preci „dodjoši“!
Toliko o njegovom razmišljanju da Vojvodina „nije nikakav severni deo Srbije, već njen konstitativni deo“. Dakle, Vojvodjani bi mu došli kao nekada Srbi u Hrvatskoj kao konstitutativni deo te republike, onda, a sada države. Istina to su sada Srbi izgubili posle „oluje“ i „bljeska“, jer su ognjem i mačem isterani sa čukundedovine!
Ali, ne bih se trudio oko razjašnjavanja o geografskom mestu Vojvodine, da nije i nečeg drugog. Tipično „autonomaškog Nenada (valjda se ne ljuti što sam izostavio prezime). Tvrdeći da je sramotni opis da je Vojvodina severna srpska pokrajina, taj, nesporno simpatični Čanak, kaže:“ To je kao kada bi se za ženu reklo „ono što ima sise“. Sramno jer je ponižavajuće“.
E, tu već ČANAK autonomaški NENAD dovodi običnog čoveka u nedoumicu. A kako reći za ostatak Srbije. Za ono južno od Vojvodine. Mene kao Šumadinca, recimo, isto tako bi ponižavalo i nazvao bih sramno, ako bi Čanak za ostatak Srbije rekao „ ono južno od Vojvodine“. Jedino me pristojnost onemogućava da načinim slično uporedjenje, jer ne mogu da odgovorim metaforom – „kao kada bi se za ženu reklo „ono što ima sise“? Zašto? Pa Srbija je isto tako ženskog roda, pa bi bih „ukrao Čankovo autorstvo o sisama“ . A prevesti Srbiju u muški rod, e, to bi već nepristojono moglo nekom da zvuči!
Otuda da, završim, sa onom kapljom koja je prelila čašu. Tačno je da je Vojvodina, zbog dvedeset i više narodnosti, koji ni u zbiru ne čine većinu stanovništva, autonimna pokrajina. Ali, oni koji na izborima ne mogu da predju više od nekoliko procenata iznad cenzusa, morali bi već jednom da shvate da je njihova kap u praznoj čaši i da sem duhovitih metafora, ništa drugo i ne mogu da ponude srpskom delu naroda u Vojvodini.
Mirko Stamenković
Tweet
