Izvor: Večernje novosti, 28.Avg.2012, 23:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Heroji Suvobora

TRI dana i noći bez trena sna meštani Gornje Gorevnice borili su se sa vatrenom stihijom, koja je pretila da im sve što su godinama stvarali - za tili čas proguta. U pravu živu vatru, još prvog dana požara, kada je ličilo da se radi o manjem, lokalnom požaru, krenuo je Milisav Čopić (34), koji, kako kaže, kao da je slutio da se selima podno Suvobora sprema pakao.Samo sa naprtnjačom na leđima protiv plamena koji je u trenucima dostizao i visinu do sto metara, krenuo je Milisav, koga >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u selu svi zovu Mićo. Posle prvog dana borbe, i prve besane noći, Mićo je nastavio bitku i drugog dana.Tada požari još nisu pretili domaćinstvima, ali je na sve strane gorela borova šuma, kao i pašnjaci. Videvši da je vrag odneo šalu i da se plamen ne može zaustaviti Milisavu se pridružio njegov komšija Ivan Gavrilović (34). Njih dvojica su zajedno bez časa prestanka požare gasili punih 47 sati.Naša ekipa ih je srela u subotu veče, iznurene, iznemogle. I dalje su imali naprtnjače na leđima. Okolo njih bio je samo garež, a u daljini u brdima još su plamteli požari. Spremali su se za novu akciju.- To vam je kao u paklu. Preko dana jako sunce sa neba, odozdo vatra. Muti vam se svest, izbija znoj na sve strane. A, vi, samo usredsređeni na vatru i samo razmišljate kako da je zaustavite da ne dođe do kuća - ispričao nam je Milisav. - Samo što potrošimo vodu iz naprtnjače, u koju staje 20 litara, trčimo do izvora i nanovo punimo. Tako bezbroj puta. Nismo spasavali samo naša imanja, trčali smo kod komšija, dole ka potoku, u šumu...Ivan priča da je bilo situacija, kada su mogli i glave da izgube.- Došli smo do borove šume. Plamena još nije bilo, samo se od dima ništa nije videlo. Povikao sam da odmah doteraju kamion sa vodom, jer sam pomislio da ako ova šuma plane sve će se pretvoriti u pepeo. Taman kada smo doneli crevo i kada smo hteli da pustimo vodu, na nekoliko koraka od nas, na desetine metara uvis vinuo se plamen. Bilo je jezivo - kazao nam je Ivan, koji hvali i svoju svastiku Zoricu Samardžić, koja radi pri vojsci, i koja je takođe mnogo pomogla u gašenju požara.Mnoge komšije, rodbina, prijatelji zahvalni su Ivanu i Milisavu na njihovom požrtvovanju, na tome što su im spasli štale, kuće, voćnjake...Njih dvojica vele da bi sutra isto učinili. U znak zahvalnosti za njihovu hrabrost mnogi su ih ovde prozvali - herojima Suvobora.

Nastavak na Večernje novosti...