Izvor: Blic, 13.Jan.2014, 18:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Godina Principa

Godinu 2014, kada je o kulturi reč, obeležiće bavljenje stogodišnjicom ubistva austrougarskog nadvojvode i početka Prvog svetskog rata.

Za sada su najavljene predstave „Princip - mali mi je ovaj grob“ Biljane Srbljanović, „Zmajeubica“ Milene Marković i serija/film „Branio sam Mladu Bosnu“ Srđana Koljevića u žiži.

Komad Biljane Srbljanović imao je premijeru u bečkom Šaušpilhauz teatru, a ovdašnja publika će ga videti u martu u Bitef teatru, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o godišnjici tog pozorišta. Tekst Milene Marković ćemo, ako sve bude bilo po planu, gledaćemo u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Srđan Koljević u svom scenariju posebnu pažnju posvećuje Rudolfu Cistleru, advokatu koji je branio mladobosance.

Tri projekta u pripremi

Biljana Srbljanović

Mali mi je ovaj grob

Bitef teatar

Milena Marković

Zmajeubica

Srđan Koljević

Branio sam Mladu Bosnu

Film/tv serija

Komad Milene Marković napisan je po narudžbini JDP, a u svojim izjavama umetnički direktor tog pozorišta Gorčin Stojanović je naveo:

- Njen komad je, inače, deo dva projekta Unije teatara Evrope. Prvi, „Pali anđeo istorije“ deo je jedne šire priče: ako se 1914. srušila jedna multinacionalna i multikulturna država, pa onda nastala i propala takođe multinacionalna i multikulturna Jugoslavija, kakva je budućnost EU? Drugi projekat se zove „Terorizmi“. Bavi se pitanjem da li je Princip bio terorista - kada je pre sto godina to bio oblik borbe za slobodu.

U svojim dosadašnjim izjavama medijima, Biljana Srbljanović je, između ostalog, kazala da bi i ona, da je živela 1914, bila među mladobosancima. Po njenim rečima, Princip je čovek koji oseća potrebu pravednika da učini nešto za oslobođenje:

- Pritom, u svom obrazovanju, u kulturnom modelu na kojem je rastao, osim baš takvog atentata, nije mogao da pronađe drugačije političko sredstvo. U tome je, po mom mišljenju, sadržan tragični paradoks Mlade Bosne: ljudi sa emancipatorskim težnjama, odvažni, pametni i pre svega veoma mladi, jedino za čim mogu da posegnu u toj strahovitoj unutarnjoj potrebi za revolucionarnom borbom jeste ono što poznaju iz lokalne mitologije - za tiranoubistvom kao povodom buduće revolucije.

Primer Rudolfa Cistlera

Srđan Koljević je pažnju usmerio na Rudolfa Cistlera, koji je po službenoj dužnosti bio branilac Principa, a odabran je i zbog svog austrijsko-nemačkog porekla.

- Njegov moralni i profesionalni integritet i hrabrost, koje je pokazao, i danas se navode kao primer u antologijama sudskih odbrana. Ono što mene najviše i zanima jeste Cistler kao primer hrabrosti u kontekstu današnjeg sveta. A hrabrost jedina može da ulije nadu u budućnost - kaže Koljević.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...