Izvor: Blic, 10.Apr.2011, 01:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ginisov rekorder sa Save

ŠABAC - Šapčanin Vojislav Mijić (59) sada je uspešan direktor Šabačkog plivačkog maratona. Nedavno je dobio još jedno priznanje za dugogodišnji rad. U anketi plivačke Kuće slavnih, osvojio je četvrto mesto u konkurenciji Plivačka dostignuća godine na otvorenim vodama. Između 21 nominovanog kandidata, za koje se glasalo iz celog sveta, zauzeo je četvrto mesto i najbolje je plasirani Evropljanin.

Utisak je da su naknadna priznanja draža nego ona takmičarska, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nije lako sve postići. Ovo poslednje iz Kuće slavnih je i potvrda da dobro radim posao direktora Šabačkog plivačkog maratona, koji je svet proglasio jednim od 10 najbolje organizovanih i najuspešnijih u prošloj godini objašnjava za „Blic” Vojislav Mijić, kome je pre tri godine Srbija dodelila nacionalnu penziju.

Šapčanin se zaljubio u plivanje kao šestogodišnjak. Plivanje je naučio u Jadru, a tokom karijere retko je nailazio na razumevanje za svoje ideje i planove.

Sve je i počelo u Šapcu. Na prvi maraton, u 18. godini, te 1973. prijavio se na Šabački maraton. Hteo je da ispliva tri kilometra i pobedi Milorada Rajšića, takođe Šapčanina. To je uspeo tek pet godina kasnije, a na ovom maratonu pobeđivao je još tri puta.

Posle prve pobede krenuli su da se ređaju pozivi. Prvo iz Češke, pa Bugarske, a zatim i Poljske, Mađarske, Italije. Najbolji rezultat postigao sam na Svetskom prvenstvu 1986. u Italiji, na stazi od Kaprija do Napulja, dugoj 33 kilometra, i zauzeo treće mesto seća se Mijić.

Na maratonskom putu, bilo je i prepreka. Dovijao se na razne načine kako bi otišao na takmičenja. Kao radnik „Zorke" u čast jubileja, 50 godina postojanja fabrike, plivao je od Šapca do Beograda.

Usledio je novi izazov plivanje od Sremske Mitrovice do Beograda. Prvi Ginisov rekord postavio je upravo na ovoj deonici 1992. godine, kada je stazu od 139 kilometara preplivao za 36,5 časova.

Zbog ovog poduhvata Šapčani su mu priredili nezaboravni doček na terasi tadašnjeg Doma omladine, baš je bilo lepo...

Opet iz inata, rešim da plivam maraton i na Dunavu. Kad sam mogao u reci Hadson, Sueckom kanalu, prljavom Nilu... mogu i u Dunavu.

Već sledeće 1993. godine, usred postjugoslovenskog ratnog vihora, preplivao sam od Vukovara do Beograda 165 kilometara za 23 časa i 56 minuta i tako postavio novi Ginisov rekord navodi maratonac. Posle osvajanja tri Ginisova rekorda pozivali su ga u Australiju, Ameriku, Siriju, Egipat, Južnu Ameriku...

Sva putovanja finansirao je sam. Bio je i na Božićnom plivačkom maratonu, na Havajima 1995. godine, gde je stigao drugi. Tu je ostao 11 meseci. Tadašnja supruga je insistirala. Na kraju, vratio se na start, u svoj Šabac gde je i danas.

Lamanš pusta želja

Vojislav Mijić nikada nije uspeo da prepliva Lamanš. Prvi put, 1988. godine, bio je najbliži uspehu, ali je trka prekinuta pet kilometara pre cilja. Ponovo je pokušao dve godine kasnije, a zbog talasa je posle skoro pola preplivanog kanala odustao. Još dva puta je odlazio, ali nije startovao.

Nastavak na Blic...