Izvor: RTS, 13.Nov.2011, 11:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dečja virtuelna stvarnost
Kompjuterske igre sve više odvlače najmlađe od zdrave dečije igre na otvorenom. Stručnjaci ističu da deca, zbog posvećenosti video igarama, mešaju virtuelni i realni svet posebno ako su igrice pune nasilja, što može da stvori probleme u razvoju.
Sve više dece druženje i boravak napolju zamenjuje igranjem kompjuterskih igara, koje uglavnom nisu primerene njihovom uzrastu, u zatvorenom prostoru. Dugo sedenje za kompjuterom može da dovede do krivljenja kičme, oštećenja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << vida i sluha. Deca mogu postati nervozna, dekoncentrisana i bez volje za živom komunikacijom.
Defektolog Milan Radovanović kaže da je najveći problem to što deca sa šest, sedam godina igraju izuzetno agresivne igre, koje obiluju pucačkim misijama, pljačkama i agresijom, što kod dece stvara potpuno pogrešnu sliku o svetu i životu.
"Ja sam imao priliku da mi klinac od devet godina pokazuje na jednoj video igri kako se kupuje prostitutka. Dete je igralo video igru i zaista komuniciralo sa njom", navodi Radovanović pitajući se otukud dete od devet godina zna šta je prostitutka.
Neuropsihijatri kažu da deca, zbog posvećenosti video igarama, mešaju virtuelni i realni svet posebno ako su igrice pune nasilja, ubijanja i krvi, što može da stvori određene probleme u razvoju deteta.
Oliver Vidojević, dečiji psihijatar i psihoterapeut, kaže da se deca poistovećuju sa likovima kojima upravljaju i gube granicu šta je to što ozleđue i šta je to što je dozvoljeno a šta je to što je zabranjeno.
"Iz takve situacije konfuzija se prenosi i u realnost i onda se može videti da su deca, koja su više učestvovala u tučama i fizičkim obračunima, sklonija da agresivno reaguju na svoju okolinu, na vršnjake i vršnjakinje, mnogo više bila prepuštena virtelnoj stvarnosti", objasnio je Vidojević.
Mališanima preporučuju igrice sa sportskim ili obrazovnim sadržajima. Roditeljima koji sumnjaju da su i njihova deca realni svet zamenila virtuelnim ili su na putu da to urade savetuje se da se obrate psihologu u Domu zdravlja ili školi.
Takođe, svaki kompjuterski operativni sistem ima opciju "roditeljska kontrola" koju bi roditelji trebalo da koriste na svojim i računarima dece.
