Izvor: Vesti-online.com, 07.Nov.2013, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čekajući odgovor

Smrt je teren na koji se naš slabašan osećaj za pravdu najčešće spotakne. Po reljefu tog fenomena samo oni najtananiji mogu da hodaju a da ih ne ograniči vlastita pamet ili ne razotkrije lični ili tuđi interes. Zato mudri ljudi, podjednako kao i oni sujevereni, u širokom luku zaobilaze priče o nečijoj smrti.

Jelena Arsenović

Možda zato neki mediji upadljivo ćute, dok drugi naveliko prozivaju roditelje Tijane Ognjanović, osmogodišnje Beograđanke čija >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << je borba za život kao retko kada ujedinila naciju u nameri da pomogne njenom slabašnom srcu?

Da li su novinari zaista krvožedni kada mladi bračni par u crnini danima prozivaju, postavljajući uvek isto pitanje - šta će uraditi sa novcem prikupljenim u humanitarnoj akciji, a koji je preostao nakon smrti njihove jedinice?

Bestidno, nepristojno, morbidno, kako god da ga okarakterišete, sve to pada u vodu pred saznanjem da bi ostatak novca mogao da posluži za spas barem jednog teško obolelog mališana.

Pristojnost naspram prava na život, neprihvatljiva trka.

Vreme je tu ključni faktor i zato je sasvim opravdano što mediji ne daju Ognjanovićima mira sa uvek istim pitanjem: zašto i posle tri i po meseca od odlaska male Tijane ne govore koliko je novca preostalo i zašto ga ne prosleđuju za pomoć drugim mališanima.

Priča je toliko osetljiva, da ovih dana ljudi češće veruju u nemoć roditelja nego u "krvožedne" medije koji žive od pravila "što gore to bolje". Uglavnom će te čuti: "Ne mogu da verujem, ma mediji izmišljaju samo da bi prodali novine. Sramota!..."

Ali sva ta medijska buka lako se dala zauzdati sa jednom preciznom rečenicom. Medijske spekulacije, nezvanični izvori, različita tumačenja vodi li se ostavinska rasprava posle smrti maloletnika ili ne, sve bi to palo u vodu sa jednim jasnim odgovorom na pitanje - šta će sa parama?

Tog odgovora, međutim, nema, pa nema dok raste sumnja sa najgore zamislivim kontekstom da će se unesrećeni roditelji materijalno okoristiti smrću sopstvenog deteta?!

Za utehu da nismo najgori, ne može biti ni priča iz susedstva, iz Hrvatske, koja otkriva da se najniža mešetaranja i koristoljublje dešava i u slučaju male Nore Šitum.

 

Devojčice čija je borba za život za kratko vreme raznežila srca mnogobrojnih ljudi, kada je vest kojom je brzinom za njeno lečenje sakupljeno preko pola miliona evra, obišla zemaljsku kuglu. Nakon Norinog odlaska ispostavilo se da Udruženje Hrabro srce, preko kojeg se odvijala akcija prikupljanja novca za "malu lavicu", odbija da dostavi finansijski izveštaj roditeljima koji su nameravali da osnuju humanitarnu fondaciju na ime svoje ćerke.

Ne samo što bi mogli da pomognu u lečenju druge dece, slučaj Ognjanović baca ogromnu senku na sve buduće humanitarne akcije istog cilja. Osiromašili građani lako bi na učestalo apelovanje da novcem pomognu u lečenju dece, mogli da surovo uzvrate: "Zašto? Otkud ja znam da će novac ići za dete, a ne u džep njegovih roditelja?"

To je drugi veliki greh proistekao iz upornog ćutanja Tijaninih roditelja.

Zato država pod hitno treba da osnuje fond za ovu namenu, kada već nije u stanju da o trošku zdravstvenog fonda šalje decu na lečenje u inostranstvo. Iako nam država nije najpoštenija, bar bismo znali na čiju adresu bi išla prozivka kada nešto postane sumnjivo. Roditelje bi lišili izazova ogrešenja, a novinare medijskog linčovanja ožalošćene porodice.

Nastavak na Vesti-online.com...