Izvor: Blic, 24.Jul.2014, 22:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ambasador Austrije: Više nikada ne želimo da ratujemo
Sto godina nakon ultimatuma Austrije Kraljevini Srbiji, današnji zastupnik interesa Beča u Beogradu, ambasador Johanes Ajgner kaže da je „ultimatum napisan tako da ne bude prihvaćen”.
- Postoje, inače, razna tumačenja. Neki drugi, kao Kristofer Klark, misle da je u istoriji bilo mnogo gorih ultimatuma. To je stvar za istoričare. Ali danas u Austriji smatraju da je namera bila da ultimatum bude neprihvatljiv i da se uđe u rat - kaže Ajgner za “Blic”.
Nakon >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << što je sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem zasadio drvo prijateljstva u dvorištu nekadašnjeg Austrougarskog poslanstva, a današnje Beogradske nadbiskupije, Ajgner je novinarima govorio i o tome kakve je pouke Austrija izvukla iz krvoprolića 1914-1918.
- Najvažnija pouka koju smo izvukli jeste da stara latinska poslovica “Ako želiš mir, spremaj se za rat” nije tačna. Svi su se u to vreme spremali za rat misleći da time čuvaju mir. A upravo je suprotno. Dobili smo rat. Mi to danas više ne želimo, već želimo da gradimo zajedništvo. Ovde se mnogo priča ko je žrtva ko je napadač. Važno je da se više priča o posledicama i da gledamo u budućnost - rekao je on.
Ako je pre sto godina interes Austrougarske bio uništenje Srbije i širenje na istok, danas je, kaže, drugačiji.
- Naš najveći interes je da se završi proširenje Evropske unije na ceo ovaj region. Interes nam je da sve ove zemlje, kad budu spremne, postanu punopravne članice EU. Za to postoje privredni, ekonomski razlozi, ali i politički, od kojih je najvažniji - stabilnost regiona - kaže Ajgner.
U dvorištu zgrade u kojoj je Lazar Paču, srpski ministar finansija, pre sto godina primio ultimatum, drvo prijateljstva - crvenu šljivu zasadili su i ambasadori zemalja učesnica na obe strane, ali je premijer Vučić Ajgneru prepustio prvu lopatu.
- Ajte vi prvi, vi ste počeli rat - rekao je uz osmeh Vučić. Nakon njih dvojice drvo su zemljom zasuli ostali ambasadori, kao i Majkl Davenport, šef Delegacije EU u Srbiji. Domaćini su bili nadbiskup Stanislav Hočevar i ministar kulture Ivan Tasovac.
Premijer Srbije je rekao da je ovo važan datum u istoriji srpskog naroda i da je današnjoj generaciji Srba neuporedivo lakše nego precima.
Govoreći o zemljama koje su nas napale pre sto godina, Vučić ih je danas nazvao prijateljskim.
- Danas s radošću govorim da želimo najbolje moguće odnose s Austrijom i Nemačkom, sa kojima smo imali tako teške sukobe u prošlosti i želim da verujem da je Srbija u stanju da pobedi i mnoge svoje loše navike i da bude uređena i uspešna zemlja - rekao je Vučić.
Šta je tražila Austrougarska
Austrougarska je 23. jula 1914. Kraljevini Srbiji uputila ultimatum u deset tačaka. Sve su bile teške, ali je potpuno neprihvatljiva bila peta tačka u kojoj se traži da Srbija „prihvati učešće austrougarskih organa vlasti u suzbijanju subverzivnih delatnosti protiv Austrougarske na teritoriji Srbije”. Neprihvatljiv je i zahtev da se iz vojske izbace svi oficiri koji su protiv Austrougarske, a imena će dostaviti Beč! U sedmoj tački traži se da Srbija „momentalno uhapsi dve imenovane osobe koje su upletene u atentat, po istrazi koju je preliminarno sprovela Austrougarska”.
Odgovor Vlade Nikole Pašića
Nikola Pašić je dva dana kasnije 25. jula, nekoliko sati pre isteka ultimatuma, predao odgovor naše vlade. Srpska vlada je prihvatila sve tačke ultimatuma, osim pete za koju kaže da joj „nije jasna”. U opširno sročenom pismu, vlastima u Beču odgovara se na svaku od deset tačaka. Beograd se, između ostalog, obavezuje da će zabraniti štampu koja širi mržnju protiv Monarhije, raspustiće Narodnu odbranu iako protiv njih nema dokaza, iz škola će ukloniti sve što je protiv Monarhije, skloniće oficire za koje se dokaže da su protiv Austrougarske, otvoriće istragu protiv umešanih u atentat, prenosi da je već pritvorila Voju Tankosića dok za Milanom Ciganovićem traga. Konačno, o svemu će Beč „odmah izveštavati”.
Najčitanije SADA:
.jpg)
