Izvor: GradskeInfo.rs, 03.Mar.2024, 13:28

Две деценије од пажара на Хиландару, спољашњи радови готови до краја 2024.

 На Хиландару је пре две деценије, у ноћи између 3. и 4. марта, најрозорнији пожар у историји ове српске светиње уништио и тешко оштетио 5.897 метара квадратних или скоро 55 одсто корисне површине, а директор Задужбине Светог манастира Хиландар Миливој Ранђић каже за Танјуг да би >> Pročitaj celu vest na sajtu GradskeInfo.rs << радови на обнови спољашњег дела манастира требало да буду готови до манастирске славе Ваведење, 4. децембра. Фото: Wikimedia Commons/Саша Шљукић Наредне године требало би да буду завршени и радови на унутрашњем делу манастирског здања, рекао је Ранђић.
„За 2025. годину, очекујемо да ће остати један део радова на унутрашњем уређењу Игуменарије, последњег објекта који је предмет наше обнове, а првог објекта који је горео у 2004. године. То уређење ће потрајати сигурно до половине наредне године“, навео је Ранђић.
На питање шта је био највећи изазов у процесу обнове манастира, Ранђић је рекао да је највећи изазив био да се непрекину радови, упркос свим догађајима који су дешавали од 2004. до данас.
„Упркос светској економској кризи, упркос ковид кризи и бројним другим проблемима. Ни једнога дана радови на њему нису прекинути, осим онога што су биле редовне и нужне паузе. Изузев у време ковид кризе, када смо морали у првом тренутку да евакуишемо раднике, међутим и тада смо успели врло брзо, свега два месеца касније, да повратимо исти режим и темпо радова“, навео је Ранђић.
Упитан ко је највише допринео обнови манастира, Ранђић је истакао да су то били држава Србије и српски народ.
„Срби су га градили, Срби су се о њему бринули, Срби су у њему били монаси, чували су најзначајније српско наслеђе и на то треба да будемо поносни. Република Србија као матична држава српског народа и генерално српски народ и у отаџбини и у расејању“, рекао је Ранђић.
Објаснио је да Хиландар има специфичан статус и да је поред српског духовног и културног наслеђа и грчко културно наслеђе, пошто се налази на територији Грчке. „Хиландар има специфичан статус. Он је српско, духовно, историјско и културно наслеђе пар еџцелленце. Скренуо бих пажњу на овај важан детаљ због Косова и Метохије и судбине српског наслеђа тамо. Не сме се дозволити пријем лажне државе Косово у Унеско, јер је циљ такве иницијативе да се наша баштина формалним путем дефинитивно верификује као некакво косовско наслеђе, да се отуђи од свог српског идентитета“, навео је Ранђић.
Додаје да је и Грчка помогла обнову манастира Хиландар колико је могла.
„Постоји једна установа која се зове Центар за заштиту светогорског наслеђа, то је државна установа, у чијој управи учествују и светогорци. Та установа је задужена од 1981. године за бригу уопште о свим пословима, укључујући и заштиту културног и духовног наслеђа, али и савремене потребе инфраструктурне и остало. И преко те установе функционише наша сарадња са Републиком Грчком“, рекао је Ранђић.
Додао је да су тако грчки стручњаци и они који се баве заштитом споменика културе и савремене инфраструктуре учествовали у развоју пројеката обнове и обезбеђивали извесна средства.
„Република Грчка такође има посебна средства којима генерално помаже Свету Гору и светогорске манастире, јер су они специфичан део грчке територије“, рекао је Ранђић.
Како каже, Света Гора има извесну аутономију, али представља фактички посебан округ Грчке и та помоћ и средства усмерена су и према Светој Гори“, навео је Ранђић. На састанку Комисије за Хиландар 20. фебруара, констатовано је да су током 2023. године реализовани планирани радови на објектима који су изгорели 2004. године, те да су грађевински радови на објекту Дохије завршени, као и да је у објекту Игуменарије завршена статичка санација и да се настављају грађевински радови.
Пре тачно две деценије, у пламену је нестало више од половине зграда српске царске лавре.
Пожар великих размера је уништио и оштетио скоро половину манастирских здања.
Пожар је почео нешто након један сат по поноћи у једном од димњака северозападног конака који се назива Игуменарија, односно Дохија.
Убрзо се пожар, захвативши суву дрвену кровну конструкцију покривену каменим покривачем, проширио и на целу северну страну манастирског комплекса све до цркве Светих Архангела и пирга Светог Саве.
Одмах након тога је покренут велики број активности на обнови манастира, уз обнову грађевина које су непосредно погођене ватреном стихијом.
Обнова Хиландара је широк и вишедисциплинаран подухват који обухвата реконструкцију, изградњу, рестаурацију и свеопшту заштиту непокретног и покретног наслеђа манастира Хиландара. Уз то, обнова Хиландара има за циљ и обезбеђивање одрживог развоја манастира, његове економије и услова неопходних за живот братства, чувајући јединствени карактер и светост самог места.
Говорећи о важности Хиландар, Ранђић је истакао континуитет рада тог места, које је назвао најстаријом српском породицом, која постоји 826 година.
„То није биолошка породица, али јесте духовна породица која непрекинуто постоји од 1198. године, када су је основали Свети Сава и Свети Симеон Мироточиви, па онда као установа, јер Хиландар је истовремено и духовна установа, која такође постоји од тада. Ово је једно од оних места које представљају само по себи апсолутни трезор свега врлинског што смо ми као народ порађали“, поручио је Ранђић.
Подсетио је да Хиландар представља и прву српску болницу, библиотеку, па чак и велику школу.
„Хиландар је место које просто обједињује све те векове српске културе, обједињује време племства и аристократије, великих витезова који су долазили и подвизавали се на Светој Гори и монашили, време велике и мале властеле, обједињује време турског ропства када су српски народ и српска црква покушавали да опстану и сачувају свој интегритет и идентитет“, рекао је Ранђић за Танјуг.
Он је истакао да је Хиландар кроз векове представљао место које је било инспирација Србима у Хабсбуршкој монархији, као и Србима у модерним српским државама. „Обједињује на крају крајева и оно место за које се кнежевина и краљевина Србија борила, покушавајући да изнађе поново своје древне традиције, обнављајући савремену српску државност. И у нашем времену кроз овај пожар, кроз различите владе које су се мењале, различите политичке опције, различите проблеме са којима смо се ми суочавали, све време је обједињавала све те људе и идеју да је Хиландар благо које не смемо да дозволимо да нестане“, закључио је Ранђић.
Milićević u Herceg Novom: Deca iz kluba „Obilić“ ponosno pod srpskom trobojkom

 
Преузмите андроид апликацију.
 
Чланак Две деценије од пажара на Хиландару, спољашњи радови готови до краја 2024. се појављује прво на Најновије градске вести Нови Сад | Градске инфо.

Nastavak na GradskeInfo.rs...