Izvor: GradskeInfo.rs, 10.Jul.2023, 11:33
Шта се очекује од самита НАТО у Вилњусу?
У 74.годишњој историји НАТО-а, шефови држава и влада земаља чланица никада нису физички били тако близу противнику, пише Дојче веле (DW).
Фото: Танјуг/AP Photo/Mindaugas Kulbis
Указује да је главни град Литваније Вилњус, где ће 11. и 12. јула бити одржан самит Алијансе, на само 200 километара од границе >> Pročitaj celu vest na sajtu GradskeInfo.rs << са Русијом у Калињинграду, да до границе Украјине, коју је Русија напала, има 360 километара, а да је граница руског савезника Белорусије, удаљена само 35 километара.
За обезбеђење највећег самита шефова држава и влада у историји Литваније, њена војска и НАТО стављају на располагање 4.000 војника. Ако се дода полиција и тајне службе, онда је број ангажованих људи 12.000.
Литванске дипломате кажу да се мора рачунати са руским „провокацијама“, а у обезбеђење је укључена и немачка војска, па су противваздушни системи Патриот за потребе самита привремено стационирани око Вилњуса.
Простор сајма у главном граду Литваније реновиран је за потребе самита. Скуп ће земљу коштати 38 милиона евра.
Председник Литваније Гитанас Науседа сматра да су то добро уложене паре и да добро организованим самитом Литванија показује како је довољно „одрасла“ да омогући историјски скуп.
Он је заговорник енергичне помоћи Украјини и њеног чланства у НАТО-у и сматра да је потребно да се искористи слабост председника Русије Владимира Путина после покушаја пуча Вагнерових плаћеника.
Украјински председник Володимир Зеленски је више пута понављао да је Украјина спремна за чланство у НАТО и да чека на то када ће НАТО бити спреман за Украјину.
Он је рекао да разуме да Украјина не може постати члан западног војног савеза за време оружаног конфликта, али очекује гаранције безбедности.
”Гаранције безбедности нису важне само за Украјину већ и за околне државе, због руске агресије у Украјини и могуће руске агресије у другим деловима Европе”, каже Зеленски.
Очекивања Кијева су велика, али немачки канцелар Олаф Шолц, као и низ других шефова држава и влада већих чланица, био је јасан: “Не може бити приступања нашем одбрамбеном савезу за време рата. Једна од претпоставки чланства јесте да нема нерешених пограничних сукоба”.
Клаудија Мајор, стручњак за безбедносну политику при берлинској Фондацији наука и политика, сматра да немачки канцелар превише оклева и препоручује да делови Украјине који су под чврстом контролом Кијева већ сада буду примљени у НАТО.
Тако би, према њој, Украјина постала прави савезник и њу би онда НАТО морао да брани.
„То није брз и једноставан процес. Прикључење НАТО је повезано са бројним ризицима. Али ако сада кажемо да је чланство могуће тек после рата, онда је то фактичка мотивација за Русију да бесконачно продужи рат и тиме фактички има вето на право Украјине да слободно бира савезништва“, рекла је Мајор за АРД.
Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг, чији је мандат недавно продужен за годину дана, неуморно понавља да ће чланице Алијансе помагати Украјини оружјем, муницијом и обуком онолико дуго колико јој буде потребно да потисне напад Русије.
У дипломатским круговима се говори да међу 30 делегација чланица НАТО-а још нема сагласности о појединостима у политици према Украјини и о плановима одбране за одвраћање могућих руских напада, наводи DW.
Додаје се да Мађарска, која је благонаклона према Русији, није превише ангажована у помоћи Украјини, да се Француска у последње време залаже за брз пријем Украјине у НАТО, Немачка и друге западне земље више оклевају, док балтичке државе захтевају више оружја, муниције и заправо више свега за Украјину.
Штефани Бабст, некада високопозиционирани стручњак НАТО-а за стратегију, каже да је лепо отићи на самит и рећи ми смо сви сложно на једној страни.
„Жао ми је, али то је глупост. Свако може да види да постоје различити приступи. А када ми то видимо, то може да види и председник Путин. И Кинези и Иранци то такође могу“, истиче Бабст.
Она сматра да је одлучујуће како ће се у спорним темама поставити САД као лидер НАТО.
Председник САД Џозеф Бајден изјаснио се против брзог примања Украјине у НАТО, али намерава да обећа већу војну помоћ.
Осим тога, жели да утиче на турског председника Реџепа Тајипа Ердогана да одустане од отпора пријему Шведске у пуноправно чланство Алијансе.
Ердоган ће данас у Вилњусу, пре почетка самита, срести шведског премијера Улфа Кристерсона. Шеф шведске владе је прошле недеље био у Белој кући да затражи подршку.
Турска и даље оптужује Шведску да не чини довоиљно против курдских терориста који бораве у тој скандинавској земљи. И мађарски парламент за сада није изгласао пријем Шведске, али генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг каже да је решење проблема на помолу.
Заменица премијера Украјине Олха Стефанишина је претходних неколико месеци путовала Европом како би лобирала за приступање Украјине ЕУ и НАТО-у.
Узимајући у обзир препирке унутар НАТО-а, она изгледе за јасно обећање Украјини да ће бити примљена у НАТО процењује речима: „НАТО је веома специјална организација. Добити одговор од НАТО-а различито је од тога како делују остали политички пријатељи широм света“.
То значи, остаће неодређено, оцењује се у коментару DW.
Gerasimov: Utvrditi lansirna mesta odakle su Ukrajinci gađali Krimski most
Преузмите андроид апликацију.
Чланак Шта се очекује од самита НАТО у Вилњусу? се појављује прво на Најновије градске вести Нови Сад | Градске инфо.
.jpg)
