Izvor: Politika, 27.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Talas štrajkova u Grčkoj
Specijalno za "Politiku"
Atina, 26. novembra - Grčku zahvata talas štrajkova u koje će se uključiti preko dva i po miliona zaposlenih u svim sektorima. U Grčkoj danas nema vesti, sutra ne izlaze novine... Zatvaraju se šalteri banaka, vrata škola, medicinskih i nekih državnih ustanova. Obustavu rada narednih dana, sve do generalnog štrajka 12. decembra, najavili su inženjeri i arhitekte, poljoprivrednici. Na ulice Atine i velikih gradova izaći će na hiljade ljudi, zaposlenih, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << penzioneri. Sindikati prete da će primeniti "francuski scenario" i tvrde da za francuskim kolegama neće zaostati u odbrani već ustaljenog socijalnog sistema prava.
U osnovi svega je energično protivljenje planu vlade da se sprovede reforma penzijskog sistema i objedine mnogobrojni penzioni fondovi, preciznije, da se obezbedi redukcija deficita budžeta ali i, koliko je to moguće, osigura isplaćivanje penzija. Vlada želi da oko 170 različitih penzionih fondova objedini u pet i iz onih najbogatijih uzme deset odsto rezervi za finansiranje onih koji su sa gubicima.- Biće to druga Francuska jer ne nameravamo da odustajemo i dozvolimo da nas potkradaju - kaže Janis Panagopulos u ime Generalne konfederacije radnika Grčke, podsećajući da je talas štrajkova počeo onog trenutka kada je predsednik Sarkozi dirnuo u penzioni sistem.
Plan je da zaposleni u privatnom i javnom sektoru, poljoprivrednici i samostalne delatnosti imaju svoje posebne fondove a da, u "intelektualni" penzioni fond uđu zajedno lekari, novinari, inženjeri, advokati, farmaceuti... Dakle, da se njihova sredstva objedine i, prema planu vlade, utvrdi opšta osnovica. Međutim, logično je da ovo izaziva otpor jer je reč o vrlo bogatim fondovima koji su i novinarima i ostalim pobrojanim profesijama obezbeđivali vrlo solidne penzije, otpremnine, niz beneficija kojih danas zaposleni ne žele da se odreknu. Isto tako, sve kategorije budućih penzionera strahuju da će novom penzionom politikom biti bitno oštećeni a njihova sredstva "pojedena". Utoliko pre što je u poslednje vreme već otkriveno nekoliko velikih malverzacija sa penzionim fondovima koji su korišćeni za neproverene i sumnjive transakcije na berzi.
Otpor i štrajkove izaziva i predlog vlade da se poveća starosna granica za sticanje penzije i da za muškarce ona bude 65 a za žene 60 godina, umesto sadašnjeg uslova, 55 ili 58 godina. U ovom trenutku, uslov za punu penziju je 37 godina radnog staža bez obzira na godine života, a predlog je da bude 39 ili čak 40 godina staža.
Ministar ekonomije Jorgos Alogoskufis pokušao je da smiri duhove, ali su zaposleni nespremni da slušaju njegova objašnjenja. Odlazak u penziju sa 65 godina i sa penzijom na osnovu jednakih uslova koje zaposlenima propisuje država ne zadovoljava mnoge kategorije, naročito one koje su pripadale bogatim fondovima koji su im i u penziji omogućavali miran život. Nije reč o onima koji imaju minimalnu penziju od 500 evra i koji u uličnim protestima traže povećanje i u grčkim, odnosno evropskim, uslovima života jedva sastavljaju kraj s krajem. - Cilj vlade je da socijalno-penzijski sistem postepeno unificira i ukloni razlike između različitih fondova kojih je neopravdano 170, i to neće uticati na porodične penzije. Međutim, red mora da se zavede, vlada neće odustati od svojih napora da se u ovoj oblasti uspostave pravila kojih dugo nije bilo, da se konačno prekine sa ovim penzijskim lavirintom i haosom. Koja to zemlja u svetu ima toliki broj penzionih i osiguravajućih fondova - kaže ministar ekonomije Alogoskufis.
Očigledno je da će nedelje koje predstoje biti vrlo teške i napregnute. Budući penzioneri su spremni da do kraja brane svoja prava u kojima su pet decenija uživali njihovi prethodnici, a država da sprovede mehanizam "stezanja kaiša" i smanjenja troškova za isplatu penzija stanovništvu koje, kao i svuda u Evropi, sve više stari. U ovom trenutku, u zemlji sa 10 miliona stanovnika, 12,4 odsto BND-a odlazi na penzije, s tim što će do 2050. godine ovaj broj rasti do 22,6 procenata ukoliko se ne sprovedu reforme.
[objavljeno: ]
