Izvor: Deutsche Welle, 23.Feb.2016, 08:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Multikulturni čučavac
Već odavno su i u najzabitijim delovima Nemačke iz klozeta nestali čučavci. Ali sada postoji problem: u arapskom svetu „evropski“ klozeti su nepoznanica, a uputstva za korišćenje izbeglicama ne pomažu mnogo.
S više od milion izbeglica, Nemačka je zaista doživela, kako se izrazio ministar finansija Volfgang Šojble, „randevu sa globalizacijom“. Čak i uz najbolju želju za međunacionalnim razumevanjem, zaista su se susrele različite kulture. Hitno se organizuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << smeštaj, poljski kreveti, odeća, hrana, kursevi nemačkog jezika i zdravstvena nega za hiljade došljaka. Ali svi su zaboravili na jednu bitnu stvar – o kojoj je donekle neugodno govoriti.
Niko se nije setio da ljudima objasni kako funkcionišu klozeti u Nemačkoj. To je spomenuo gradonačelnik Hardhajma, malog mesta na jugozapadu pokrajine Baden-Virtemberg – i odmah se na njega osulo drvljem i kamenjem zbog netrpeljibosti i nerazumevanja za nedaće izbeglica. A on je „samo mislio“ da je izbeglice koje su došle u njegovu opštinu potrebno i pismeno upozoriti da se, molim lepo, u slučaju potrebe ne olakšavaju tek tako u baštama, parkovima i iza ograde.
Nehigijenski toalet-papir
Problem je zaista kulturološke prirode: u mnogim zemljama Orijenta „naše“ klozetske šolje su nepoznata stvar. Čak i u luksuznom okruženju tamo će u klozetu biti postavljen „samo“ čučavac. Zato su neke izbeglice potpuno zbunjene, što da urade kada se susretnu sa „zapadnim“ klozetom, gde je normalno sesti i nakon nužde upotrebiti toalet-papir – što se u tom svetu smatra nehigijenskim, a pranje je moguće i uobičajeno samo – vodom.
Zato ima slučajeva gde se zaista isprobava granica tolerancije - čuči se na šolji ili se koristi ono što se smatra da je najsličnije tradicionalnim čučavcima: na žalost, to su kabine za tuširanje.
Način na koji ljudi obavljaju nuždu razlikuje se od kulture do kulture
Manfred Novak iz humanitarnog udruženja AWO iz Berlina, koja se stara za oko 4.000 izbeglica u glavnom gradu Nemačke, glasno upozorava: takvih slučajeva ni u kom slučaju nema mnogo, ali i priznaje da problem s klozetima „svakako postoji“. To uvelikoj meri zavisi i od toga odakle izbeglice dolaze. Na mnogim mestima već postavljena i „uputstva za korišćenje“ na arapskom. Postupak korišćenja detaljno se objašnjava i piktogramima, ali to ispostavilo se nije razumljiv način komunikacije.
Sve to podstaklo je Petera Fligenšmita da tržištu ponudi nov proizvod. Njegova firma „Global Fligenšmit“ iz Kosviga u pokrajini Saksonija Anhalt, već godinama prodaje „obične“ poljske klozete, ali sada je izmislio nešto novo. Rezultat je nešto što je nazvao „multikulturni toalet“ (na naslovnoj fotografiji). To je klozet koji se koristi i kao „običan“ nužnik, ali i kao čučavac. Svoj proizvod predstavio je pre nekoliko dana, ali već ima mnoštvo zainteresovanih.
Ako mora, onda samo „nečistom“ rukom
Firma „Global Fligenšmit“ do sada je bila specijalizovana za mobilne klozete koji su se i koristili na uobičajen način: „Oko 60 odsto naših mobilnih klozeta koriste se na gradilištima, a 30 odsto na javnim manifestacijama, na primer na sajmovima i koncertima.“ Ali sada su, s obzirom na mnoštvo izbeglica, glavne mušterije postale humanitarne organizacije – iako se i taj preduzetnik nada da je sve to samo privremeno.
Sve u svemu, očigledno je da su došljaci naterali nemačke aktiviste u humanitarnim organizacijama da razmisle i o stvarima koje se u našem svetu smatraju same po sebi razumljivim. Tako čak postoji i internet-stranica myreligionislam.com na kojoj se navodi 20 pravila šta i kako činiti „kad priroda zove“. Tamo se jasno ukazuje da se, nakon nužde, treba oprati vodom, a ako vode nema, onda je i kamenje „prihvatljiva zamena za vodu“. Ako baš nema ničeg drugog, onda se može obrisati i rukom – ali samo i isključivo levom, „nečistom“, koju bi nakon toga trebalo dobro oprati. Isto tako, savetuje se da se za vreme nužde ne razgovara, ne pušiti, niti čitaju novine. U svakom slučaju, očigledno je da obe strane tu prolaze „randevu sa globalizacijom“.
