Izvor: Večernje novosti, 17.Sep.2015, 13:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Komentar: Šarli

BILBORD poznatog restorana brze hrane na plaži reklamira dva dečja menija po ceni jednog, iznad beživotnog tela malog Ajlana Kurdija koji je, eto, bio tako blizu cilja, dok Isus hoda po vodi, a muslimanska deca se dave, potvrđujući time da je Evropa hrišćanska tvorevina. Ima li kraja uvredljivim produktima satiričnog francuskog nedeljnika "Šarli ebdo"? Može li se sa svime beskrajno sprdati, sve izlagati ruglu, ismevati najveće svetinje, podsmevati se najtragičnijim događajima, dirati >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u najbolnija osećanja, vređati, provocirati, izazivati? Može, po najvišu cenu, koju su karikaturisti i sami platili. Čak i u jednoj Francuskoj, tako bogatoj tradicijom satire i nepresušnim izvorima razobličavanja strasti, sebičnosti i nepromišljenosti, kojoj u reskosti ništa nije sveto, ni papska, ni predsednička reč, šarlijevci su dosegli limite prihvatljivosti. Bizarnom anarhičnom alegorijom samo podgrevaju ekstremne reakcije i prizivaju inkvizitorsku kulturu podozrenja u jeretičkom svetu, promašivši tako cilj, vreme i epohu. U ova, nesrećna vremena, kada se vodi svakodnevna ljuta bitka za golo preživljavanje, ovakve karikature samo dodatno izazivaju srdžbu, izbijaju i drugo oko. Zamišljeni beskompromisni sarkazam i parodija, postaju, tako, neosnovana uvreda već dovoljno povređenog sveta. Nije satira za tragediju, nego za komediju. A vremena su ozbiljna. Da su srećnija, možda bi ebdobvci prošli manje zapaženo, možda bi, čak, na neki način, makar i naopak, njihove višestepene provokacije bile delom shvaćene, mada bi i tada za njih trebalo imati jak stomak i čvrste nerve. Ali, u tim srećnijim vremenima ne bi bilo nesrećne Ajlanove sudbine.

Nastavak na Večernje novosti...