Izvor: Politika, 24.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko će sa Julijom
"U sledeće tri godine očekuje nas stalna politička nestabilnost", izjavio je u ponedeljak Taras Černovil, deputat Vrhovne rade (parlamenta) Ukrajine iz redova Partije regiona. Prema rečima uglednog političara, prava stabilizacija ukrajinskog političkog života biće moguća tek posle predsedničkih izbora koji padaju 2010. Dotle, šta god da se desi, neće biti posebno iznenađenje.
Černovil nije prorok, on zaključke izvlači iz onoga što vide i ostalih pedesetak miliona Ukrajinaca. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << A to je da je politička scena u njihovoj zemlji i dalje oštro omeđena delovanjem dve velike partije – već pomenute Partije regiona (PR), koju predvodi "premijer u odlasku" Viktor Janukovič, i Bloka Julije Timošenko (BJUT), na čijem čelu je harizmatična "narandžasta princeza", junakinja revolucionarnih zbivanja s kraja 2004. Kao i u prethodnom sazivu parlamenta, raspuštenog odlukom šefa države Viktora Juščenka, i u novom će dve strane imati taman toliko zastupnika da niko treći ne može da poremeti njihovu ravnotežu. Barem ne na duže vreme.
Partijska nedisciplina
U takvim okolnostima predviđeni izbor Julije Timošenko za budućeg premijera lebdi na granici između mogućeg i nemogućeg. Teoretski, "narandžastoj ikoni" na tom putu ništa ne bi trebalo da zasmeta. Ali još od trenutka sklapanja koalicije BJUT sa Juščenkovim blokom Naša Ukrajina–Narodna samoodbrana (NU-NS), počelo je svašta da se šuška. Naime, nisu baš svi pripadnici NU-NS oduševljeni idejom da Timošenkova ponovo zasedne u premijersku fotelju.
Istini za volju, takvo rešenje ne usrećuje ni samog Juščenka. Ali ako on nema drugog izlaza, njegove partijske kolege ga imaju. Ukrajinskim političkim kuloarima već kruže priče da neće svi članovi NU-NS u budućoj Radi dići ruku za energičnu plavušu. A ukupan broj glasova koje dotična dama, prema partijskim listama, može da obezbedi jedva prelazi polovinu ukupnog broja od 450 deputata.
Sa druge strane ima najava da bi i pojedinci iz tima PR mogli da "zanemare" partijsku disciplinu i priklone se Timošenkovoj. U njenom štabu su ubeđeni da bi za izbor premijera mogli u Radi da dobiju čak 300 glasova. Ova računica, takođe, ima osnove, pošto je partijska podeljenost u Ukrajini uglavnom bazirana na podeljenosti u sferi krupnog kapitala. Zemljom vladaju oligarsi, a njihovi interesi jači su od državnih. Manje-više tajna kupovina glasova pojedinih članova parlamenta je dovela do raspuštanja prethodnog saziva Vrhovne rade. Ali, ako se neko i ponadao da će bitka oligarha time biti okončana, prevario se. Novi "glasački cenovnik", u kojem se pominju i milionske sume (naravno dolarske), već su istakle obe strane.
Timošenkova je još pre izbora najavila da će, ako pobedi, učiniti sve što je u njenoj moći da "pročešlja" rezultate dosadašnje privatizacije i mnogim firmama koje su trenutno u rukama finansijera PR "dodeli" nove vlasnike. Sa druge strane, teško je verovati da će "janukovičevci" nemo posmatrati ovakvo krčmljenje svog vlasništva. Sukob je izvestan, a desiće se, najverovatnije, ponovo – u parlamentu.
Postoji i "treći put", a njega, između ostalih, pominje i bivši premijer Jurij Jehanurov. Podsetimo, upravo on je nasledio Juliju Timošenko na mestu predsednika vlade posle "gasne krize" s početka 2006. godine kada je, zbog samovolje premijerke, pola Evrope, usred zime, ostalo bez gasa. Ukratko, Jehanurov smatra da bez široke koalicije u kojoj bi bilo mesta za BJUT, NU-NS, PR, pa i neke druge, nije moguće obezbediti ni efikasan rad parlamenta ni dugovečniju vladu.
PR najavljuje "vladu u senci"
Ugledni privrednik svoja razmišljanja, između ostalog, zasniva i na sledećim činjenicama. Prvo, "janukovičevci" kao opozicija imaju sasvim dovoljno glasova u parlamentu (više od trećine) što im omogućava da zaustave bilo kakav ustavni zakon koji bi im išao na štetu. I ne samo to, ukoliko im se učini da stvari po njih loše idu, mogu jednostavno da se odreknu deputatskih mandata i nametnu nove vanredne izbore.
Drugo, Timošenkova je već najavila ponovni ulazak u klinč sa ruskim proizvođačima gasa. Iz BJUT-a stižu najave da Ukrajina neće pristati da plaća tržišnu cenu ovog strateškog energenta nego, kao distributer, traži određene povlastice. Jehanurov se dobro seća koliko je pregovaračke veštine morao da uloži u izglađivanje nesporazuma iz 2006.
U međuvremenu, iz Partije regiona najavljuju formiranje "vlade u senci". Aduta – političkih i finansijskih – imaju sasvim dovoljno, a to bi moglo znatno da oteža rad kabineta na čijem čelu bi bila Julija Timošenko. U takvim okolnostima i najava Viktora Juščenka (u ponedeljak) o privrženosti Ukrajine integraciji u NATO deluje samo kao ničim potkrepljena želja.
Taras Černovil, zaista, nije prorok. On je samo pragmatičan.
Slobodan Samardžija
[objavljeno: 24.10.2007.]
