Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Apr.2011, 14:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Озонска рупа "осушила" Аустралију

СИДНЕЈ -

Озонска рупа изнад Антарктика је један од главних криваца за недавну серију катастрофалних суша које су задесиле Аустралију, тврде научници.

У чланку, објављеном у часопису Сајенс, они наводе да је рупа померила путање ветрова и киша изнад јужне хемисфере, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << па чак и изнад тропских предела.

Климатски модел који су истраживачи начинили јасно указује да је ефекат тих померања посебно јак изнад Аустралије.

Последњих година, у многим деловима земље забележене су дуготрајне суше, због којих је уништен велики број пољопривредних газдинстава, док су градови били приморани да улажу у технологије попут десалинизације.

У Перту количина воде у градским резервоарима достиже данас свега трећину нивоа током већег дела 20. века.

Научници са Колумбија универзитета у Њујорку укључили су озонску рупу у стандардне климатске моделе како би установили њен утицај на ветрове и кише.

Открили су да је озонска рупа утицала на померање ветрова и киша према југу, посебно изнад Аустралије, казала је Би-Би-Сију др Сара Канг.

Она је објаснила да је њихов климатски модел указао и на значајан утицај емисије гасова са ефектом "стаклене баште", али и природних климатских циклуса, подсећајући да је Аустралија била изложена сушама и пре појаве озонске рупе, као и пре глобалног загревања.

"Студија илуструје како разни механизми глобалне промене доприносе климатским утицајима широм света", навео је професор Мајлс Ален са Оксфордског универзитета који важи за водећег британског климатског моделара.

Озонска рупа настаје услед хемијских реакција у стратосфери, горњем слоју атмосфере, које су изазване употребом супстанци као што су фреон и халон. Када се нађу у високим слојевима, ови гасови изазивају оштећења озонског омотача.

Премда је Монтреалским протоколом знатно смањена емисија ових супстанци, оне опстају деценијама у атмосфери тако да се њихов утицај и даље осећа.

Услед слабијег ефекта филтрирања долази до јачег сунчевог ултраљубичастог зрачења штетног за здравље људи, а које може изазвати различита оштећења ока, слабљење имунолошког система, па чак и рак коже.

Повећано ултраљубичасто зрачење неповољно делује на комплетан живи свет на Земљи, како животињски, тако и биљни.

Озонски слој се може опоравити ако се ограничи употреба ствари које га оштећују. Предвиђања указују да би се озонска рупа над Антарктиком, која је далеко већа од оне изнад Арктика, могла затворити до 2045-60.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...