Izvor: MVP.rs, 07.Jun.2016, 00:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spartanac!
Nikada nemojte da otpišete momka iz Seganoa.
"Veliki rad pobeđuje talenat kada talenat nije spreman da radi naporno" - ovo je jedna od izreka koja se nebrojano puta pokazala kao istinita u profesionalnom sportu. Zaneseni slavom u ranom uzrastu talentovani igrači zaboravaljaju da moraju mnogo da rade kako bi stigli na vrh u okrutnom svetu profesionalaca, dok oni manje talentovani ne izlaze sa terena i teretana kako bi uspeli da nadomeste ono što im je priroda uskratila. >> Pročitaj celu vest na sajtu MVP.rs << Sve se, vrlo često, završi tako da oni u koje su polagane velike nade ne stignu do velike pozornice, jer na njoj ima mesta samo za one koji grizu, za one kojima je surovi trening najveća zabava.
Lična karta Ime i prezime: Drejmond Džemel Grin Datum i mesto rođenja: 4. mart 1990. (Segano, Mičigen) Visina: 201 centimetara Pozicija: Krilni centar Koledž: Mičigen Stejt (2008-2012) Draft: 35. pik 2012. (Golden Stejt) Klubovi: Golden Stejt (2012-) Dostignuća: NBA šampion (2015), NBA Ol-star (2016), Druga petorka (2016), Najbolja defanzivna petorka (2015, 2016), NABC igrač godine (2012)
Drejmond Grin je rođen 4. marta 1990. godine u Seganou. Ovaj grad je 1960. godine imao 100.000 stanovnika, dok je prema popisu iz 2014. taj broj prepolovljen, a 40 odsto preostalih građana živi ispod granice siromaštva. Razlog za to je smanjenje obima posla "Dženeral Motorsa". Segano se nalazi na 160 kilometara od Detroita, gde je junaka naše priče majka vozila tri puta nedeljno na treninge i pored toga što je radila dva posla sa punim radnim vremenom! Drejmond nosi prezime svog očuha Rejmonda Grina, a ne svog biološkog oca Volasa Dejvisa. Dejvis je napustio porodicu kada je Drejmond imao dve godine i izgradio je uspešnu karijeru stručnjaka za ljudske resurse. Meri Bejbers se ponovo udala 2002. godine. Grin ima dva brata i tri sestre.
Događaj koji mu je okrenuo život za 180 stepeni dogodio se kada je imao 15 godina. Nakon prvog razreda srednje škole trebalo je da ide u Las Vegas, na kamp sa talentovanim košarkašima njegovog uzrasta. Majka je rekla "ne"! Razlog? Varanje na testovima i loše ocene. Uskraćeno mu je sve, a razgovora sa ženom kojoj je nadimak Hekler (The Heckler) nije bilo.
"Bio sam školski klovn. Mislio sam da je to dobar način da postanem popularan. Nisam učio, pokušavao sam sve da uradim na lakši način", rekao je mnogo godina kasnije i dodao:
"Taj događaj mi je okrenuo život u pravom smeru. Da moja majka to nije uradila sada ne bih bio ovde. Od tog trenutka nisam dobio ocenu manju od trojke".
The Heckler je osoba koja stalno druge tera napred, koja vas "maltretira", koja vam ne da mira... Upravo takva je Meri Bejbers. Njen sin se od ranog detinjstva suočavao sa trash talk-om u porodici, u kraju, na košarkaškom terenu. Nije bio, a nije ni sada, jedan od onih koji se sklanjaju. Kao jedan od najmlađih na lokalnom basketu trpeo je uvrede, udarce, ponižavanje od strane starijih. Umesto da ga oteraju sa terena uspeli su samo da mu očvrsnu karakter. To je jedna od malog broja prednosti koje donosi odrastanje u opasnom kraju. Opasno znači preko 1.000 slučajeva nasilja na godišnjem nivou...
Svoj put ka NBA ligi, koji je pre njega pronašlo samo šest igrača iz Seganoa među kojima je najpoznatiji Džejson Ričardson, počeo je kod trenera Lua Doukinsa u lokalnoj srednjoj školi. Kad god bio napravio neki problem i radio stvari koje su mogle da ga odvedu u pogrešnom smeru bio je osuđen da sluša Doukinsovu priču o Terensu Robersonu. Reč je o krilnom košarkašu kome su mnogi predviđali veliku karijeru u NBA ligi. Ali, nije izabran na Draftu, a Šarlot ga je otpustio 2000. godine nakon tri utakmice u kojima se nije upisao. Razloga je bilo više. Prvi je shvatanje talenta zdravo za gotovo i veoma loše radne navike, a drugi neslavni kraj srednjoškolske karijere. U svojoj poslednjoj sezoni na Buena Vista Haj se posvađao sa trenerom, a prilikom izlaska iz igre je skinuo dres...
"Imao je sve pred sobom, samo je trebalo da iskoristi šansu. Jedna greška ga je koštala. Bio je mnogo talentovaniji od mene i video sam koliko malo je potrebno da se sve sruši. Nisam želeo da mi se to dogodi."
Posle desetogodišnje internacionalne karijere, ne previše uspešne, Roberson se vratio u Segano 2011. godine gde radi noćnu smenu u domu za maloletne delikvente. Svojim savetima je pomogao mladom košarkašu da ne načini greške koje je on pravio.
Nakon što je u Grinovoj drugoj sezoni Segano eliminisan iz trke za prvaka države trenerov sin, Dorijan, koji je tada imao 11 godina nije mogao da zaustavi suze. Krilnog centra je to pogodilo. Dorijan mu je bio kao mlađi brat. Ali, dao mu je obećanje da će se naredne godine vratiti i uzeti pehar. To su i učinili 2007. i 2008. godine. U međuvremenu, Dorijan Doukins se razvio u perspektivnog plejmejekra na kojeg su već nakon osnovne škole mnogobrojni koledži bacili oko. Trebalo je da igra za Segano, ali je na jednoj utakmici tokom leta kolabirao. Brzo je prebačen u bolnicu. Doživeo je nekoliko srčanih udara. Spasa nije bilo. Imao je samo 14 godina.
"To mi je slomilo srce", istakao je Grin.
Međutim, morao je dalje. Čekale su ga ponude Mičigen Stejta i Kentakija. Odabrao je Spartanse. U prvoj sezoni je odigrao 37 mečeva sa klupe. Beležio je 3.3 poena i 3.3 skokova po meču, ali je značajno poboljšao svoje brojke na NCAA turniru, gde je Mičigen Stejt stigao do finala. Na putu to meča za titulu imao je učinak od 8.5 poena i 5.3 uhvaćenih lopti. Nort Karolajna, sa Tajom Losonom, Tajlerom Hensbrouom i Vejnom Elingtonom, je bila bolja. Grinov doprinos u finalu je izosio sedam poena i sedam uhvaćenih lopti.
U drugoj sezoni je tri puta startovao, a Spartansi su zaustavljeni u polufinalu od strane Batlera koji je na terenu predvodio Gordon Hejvord. Rezultat je bio 52:50. Grin je, jednoglasno, proglašen za najboljeg šestog igrača u Big Ten konferenciji.
Treća godina na Mičigen Stejtu je bila ona u kojoj se potpuno afirmisao. Postao je tek treći igrač u istoriji škole koji je zabeležio tripl-dabl. Pre njega to su uradili samo Čarli Bel i Medžik Džonson. Te godine Spartansi su ispali na startu Turnira od UCLA-e, a Grin je na tom meču postao tek sedmi igrač u istoriji kojem je pošlo za rukom da na Turniru upiše tripl-dabl.
U svojoj seniorskoj sezoni krilni centar je bio kapiten ekipe, a do trećeg tripl-dabl učinka je stigao u prvoj fazi Mednesa, protiv LIU-a. Tako je postao treći igrač u istoriji, posle Oskara Robertsona i Medžika Džonsona, koji je zabeležio tripl-dabl na dva Turnira. Spartansi su sezonu završili u SWEET 16 fazi porazom od kasnijeg učesnika Fajnal-fora, Lujvila. Grin je od strane trenera u NCAA košarci proglašen za najboljeg igrača godine.
Karijeru na Mičigen Stejtu završio je kao jedan od samo trojice košarkaša koji su za vreme studiranja u ovoj školi upisali 1.000 ili više poena i 1.000 ili više skokova. Uz to, diplomirao je u oblasti komunikacija. Koliko mu je vreme u timu Toma Izoa značilo najbolje govori podatak da je septembra 2015. godine donirao 3.1 miliona dolara kako bi pomogao izgradnju novih sportskih terena i program stipendiranja. Suma koju je poklonio Mičigen Stejtu je najveća ikada pristigla od jednog sportiste!
Došlo je leto 2012. kada je Grin trebalo da naplati sva svoja odricanja i veliki rad, ali je prvo razočaranje doživeo već na Draftu. Generalni menadžeri NBA timova nisu verovali u 201 centimetar visokog krilnog centra. Voriorsi su na njega potrošili tek trećeg pika kojeg su imali, izabravši ga sa 35. pozicije. Pre njega su sa sedmog mesta pokupili Herisona Barnsa, a sa 30. Festusa Ezilija. Grin i danas, da ga probudite u pola noći, zna napamet da nabroji imena 34 igrača koji su izabrani pre njega.
Teški udarci ga nisu zaobišli ni van terena. Njegov najbolji drug, zajedno sa rođakom, ubijen je u Seganou dok je vozio automobil. Frederik Džons-Harvi je imao samo 19 godina i bio je sin Freda Harvija, legende loklanih terena i čoveka koji je 20 godina unazad vodio program koji je pomagao deci da se sklone sa ulice.
"To me je uništilo. Hteo sam da napustim Letnju ligu i da idem kući", prisetio se tog teškog trenutka Grin, koji je istog dana kada se ubistvo dogodilo igrao za Golden Stejt i pomogao timu da stigne do titule u Las Vegasu.
Tokom leta 2012. godine razbojnici su provalili u Grinovu kuću u Seganou i pokušali da mu ubiju majku.
Grin je krajem jula 2012. potpisao trogodišnji ugovor sa Voriorsima vredan 2.6 miliona dolara. Preselio se u stan u predgrađu San Franciska, jer je smatrao da je previše skupo da živi u gradu kao većina njegovih saigrača.
"Bio sam prilično siromašan tokom čitavog života. Ne mislim da će tako biti u budućnosti, ali ne želim da menjam neke svoje životne principe i navike", izjavio je tada Grin.
Kao mnogo puta do tada, sledio je novi početak. Ali, baš kao i u srednjoj školi i na koledžu Grin je trenirao, čekao šansu i zablistao kada se ona ukazala. U prvoj sezoni je igrao na 79 utakmica prosečno 13 minuta, uz učinak od 2.9 poena i 3.3 skokova. Tokom leta 2013. je skinuo 10 kilograma, a uporedo je radio na svom šutu za tri poena i odbrani. Nastupio je na svim utakmicama ekipe u regularnom delu sezone i u plej-ofu, koji su Voriorsi završili porazom od Klipersa u sedam utakmica. Krilni centar je na terenu provodio 22 minuta i imao učinak od 6.2 poena, pet skokova, 1.9 asistencija i 1.2 ukradenih lopti. U doigravanju sa tim iz El Eja beležio je 11.9 poena, 8.3 uhvaćenih lopti, 2.9 asistencija i po 1.7 ukradenih lopti i blokada. To je bio prvi znak da Voriorsi na njega mogu ozbiljno da računaju u budućnosti.
Vrlo brzo ih je potpuno uverio da u to da će u godinama koje slede biti "lepak" tima. Povreda je udaljila Dejvida Lija sa terena, a Grin je šansu oberučke prihvatio. Startovao je na 79 mečeva, koliko je i odigrao u sezoni 2014/15, na terenu je provodio 32 minuta, a brojke koje je beležio su bile slične onima iz prethodnog plej-ofa. Bio je jedan od najvažnijih igrača u pohodu na titulu Golden Stejta, prvu nakon 40 godina čekanja! U poslednjem meču finalne serije protiv Klivlenda je upisao tripl-dabl i tako postao tek šesti igrač u istoriji Lige koji je borbu za titulu zatvorio sa tripl-dabl učinkom. Ušao je u društvo Medžika Džonsona, Lerija Birda, Džejmsa Vortija, Tima Dankana i LeBrona Džejmsa. Završio je drugi u glasanju za najboljeg defanzivca i za igrača koji je najviše napredovao.
Nagrada je stigla u vidu petogodišnjeg ugovora vrednog 82 miliona dolara. Mislili ste da će to biti dovoljno da prestane da grize? To nije u njegovom mentalitetu. U regularnom delu sezone 2015/16 je zabeležio 13 tripl-dabl učinaka, postao je prvi igrač koji je u jednoj sezoni upisao 1.000 poena, 500 skokova, 500 asistencija, 100 ukradenih lopti i 100 blokada. Uz to, sezonu je završio sa plus-minus statistikom od plus 1.076 nadmašivši tako rekord Majkla Džordana iz sezone 1995/96 (plus 980). Izabran je za nastup na Ol-staru, uvršten je u drugu najbolju petorku NBA lige i najbolji defanzivni tim.
U centar pažnje javnosti Grin je stigao tokom finalne serije Zapadne konferencije protiv Oklahome Siti, kada je u trećem meču udario Stivena Adamsa u veoma bolno mesto. Nakon toga ga je samo jedna nesportska lična greška delila od automatske suspenzije. Čuvao se u naredne četiri utakmice i bio je neprepoznatljiv.
Grin je igrač koji na terenu obavlja sve ono što od njega tražite, igrač koga svaki trener želi u timu, a protivnik ga se plaši. Ući će u glavu rivala, udariće ga da sudije ne vide, ubaciće mu trojku u lice i onda če ga gledati pravo u oči. On je takav. Odrastao je u specifičnoj sredini, vaspitan je na poseban način i sada nema nazad. Svoje nedostatke kompenzuje velikom borbenošću i željom za pobedom. Ponekad pretera, ali ga je takav pristup doveo na vrh. Možete da ga volite ili ne, ali ne možete da ga ne cenite. Jedan je od retkih igrača koji povremeno podsete na slavne dane NBA lige, kada su košarkaši na terenu znali da udare i da prihvate udarac.
(foto: Getty Images)
