Izvor: RTS, 15.Okt.2013, 02:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Golman bez šake
Iako mu je pre godinu dana mašina isekla celu šaku, Goran Stojanović iz vlasotinačkog sela Orašje i dalje brani za svoj klub. Na utakmicama svoje Budućnosti po intervencijama se ne primećuje da ima neki nedostatak. Naprotiv.
Bio je najveći talenat juga Srbije. Trebalo je da krene stopama svog zemljaka Kocića, nekadašnjeg reprezentativca koji je sada pomoćnik Siniši Mihajloviću, ali Goranu Stojanoviću se nije dalo.
Povreda od pre godinu dana, kada mu je mašina >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << uhvatila ruku, sprečila ga je da dođe do reprezentacije ali ga nije sprečila da i dalje brani. I danas sa velikim zadovoljstvom ide u svlačonicu, oblači dres i rukavice, trenira i igra utakmice. Za neke nezamislivo, za njega sasvim normalno.
„Borim se kao lav. Imam podršku oca cele ekipe. Moram da gledam u budućnost šta je bilo bilo je. Idemo dalje", ističe Goran.
Pored toga što trenira sa svojom ekipom, Goran se svakodnevno usavršava na treninzima sa čuvenim Mišom Petrovićem, legendarnim stručnjakom koji je trenirao naša najveća golmanska imena.
„On je radan, vredan, talentovan, to svakog dana dokazuje na treninzima. Da mu se nije desio ovaj peh sigurno bi bio reprezentativac", kaže Miša Petrović.
Na utakmicama svoje Budućnosti iz Orašja ne primećuje se po intervencijama da Goran ima neki nedostatak. Naprotiv, on svojim ponašanjem daje posebnu energiju saigračima.
„Ja Gorana znam iz detinjstva. Odrasli smo zajedno. On je veliki čovek i našem timu mnogo znači", ističe Miloš Milić, kapiten Budućnosti.
Na svakoj utakmici Gorana sa velikim emocijama prati otac Miroslav, koji je 25 godina branio za Budućnost. Sin je krenuo njegovim putem i jedno vreme trenirali su zajedno. Sada svaki njegov potez na utakmici prati sa velikom strepnjom.
„Bilo mi je veliko zadovoljstvo da ga gledam dok se nije povredio. Sada je to mnogo drugačije ali šta je tu je, moram da prihvatim stvari kakve jesu", priča dok nervozno šeta i gleda svog sina Miroslav Stojanović.
Goran Stoajnović ima 27 godina. Ne predaje se, ne odustaje, zna šta hoće, šta želi i koliko može. Jednostavno, on je primer pravog sportiste kojim se ponosi njegova porodica, njegov klub i njegovo selo.
