Izvor: Objava, 28.Dec.2019, 14:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ВОЈВОДА МИЛАН ОБРЕНОВИЋ

Војвода из Првог српског устанка Милан Обреновић рођен је 1770. године у Брусници код Рудника. Презиме је узео по оцу Обрену Мартиновићу који је умро када је Милану било седам година. Касније се преселио у Средњу Добрињу, у Ужичку нахију. Ту му се заправо преудала мати Вишња и са другим мужем изродила синове Милоша, Јована и Јеврема. Тешко сиромаштво нагнало га је да се врати у Брусницу где је са сестром Станом надничио као најамник. Кад је одрастао, одлучио је да срећу окуша тргујући стоком. Као трговац брзо је стекао велику имовину, а уз то и много пријатеља.

На почетку Првог српског устанка, Милан је у рудничком крају бунио народ и дизао на оружје. Карађорђу се прикључио са четом од око осамдесет људи у време опсаде Рудника, у другој половини марта 1804. Међу овима су били и Лазар Мутап и Арсеније Лома. По ослобођењу Рудника, задовољни Карађорђе га је поставио за војводу и заповедника Рудничке нахије.

Учествовао је у многим биткама до 1810. године: ослобађању Јагодине, Пожаревца и Карановца (1804. и 1805), чувеном боју на Мишару (1806) и освајању Ужица, где је у јулу 1807. свечано примио кључеве тврђаве. За време Карађорђевог продора у Стару Србију (1809), Милан је са својом војском доспео до Пријепоља и Бијелог Поља.

Године 1810. Карађорђеви противници засновали су заверу на широкој основи међу највећим бројем устаничких старешина. Циљ им је био да се у српске градове доведе руска војска и ослоном на њу да се сузбије Карађорђев ауторитет и ограничи његова власт. Кад је завера откривена и кад се установило да је и Милан учествовао у њој, моћни Младен Миловановић је наредио Милановом писару Лазару Војиновићу да отрује Милана, који се тада налазио у Букурешту као српски представник при штабу руске Дунавске армије. Војиновић је то и учинио, и Милан Обреновић отрован умре 28. децембра 1810.