Izvor: Objava, 04.Avg.2018, 08:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ДЕСПОТ ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ

Ђурађ Бранковић, син Вука Бранковића, родио се 1375. године у Приштини. На српски престо ступа 1427. године. За наследника престола проглашен је на сабору у Сребрници 1426. године. Одлуке сабора потврђују на састанку у Тати маја 1426. године српски деспот Стефан Лазаревић и угарски краљ Жигмунд. Ступајући на престо, Ђурађ је био већ зрео човек од 52 године. Имао је византијско васпитање и био добро упућен у војне, дипломатске и финансијске послове. Владавину започиње у веома сложеној ситуацији. Провала Турака 1427. године и губитак већих градова (Београд, Голубац, Ниш, Крушевац) приморали су га да подигне Смедерево за нову престоницу и да утврди један број старих градова: Островицу и Борач.

Иако у двоструком вазалству, угарском и турском, Србија ипак напредује. Ђурађ није могао да настави одлучну политику свога претходника, деспота Стефана, у јачању домаћег грађанства. Због тешких спољашњих прилика, био је попустљив према странцима, тако да су Дубровчани могли безобзирно да експлоатишу домаће људе и да их притисну својим зеленашким кредитима. Странци су се нашли на веома високим државним положајима и дошли до утицаја на деспотовом двору. Ђурађ је настојао да политички положај Србије учврсти дипломатским путем, па је кћер Катарину удао за Урлиха Цељског, а Мару је 1435. послао с великим миразом у харем турског султана Мурата II. Исте године склопио је с Млечанима погранични уговор, а 1436. са читавом породицом прима млетачко држављанство.

Ипак, добар део снага Србије трошен је узалуд. То је нарочито уочљиво у борбама с Босном око Сребрнице, када су пљачкашке походе предузимали и Турци и Мађари.

Године 1439. Турци спремају велики напад на Угарску. Деспотовина је морала да падне. После тромесечне опсаде Турци освајају Смедерево, а Ђурађ је у Угарској, покушавајући да добије помоћ. Тек 1444. деспотовина је поново слободна, али сва у рушевинама. Султан Мехмед II предузима нови поход против деспотовине. У току овог рата, деспот Ђурађ Бранковић умире у Смедереву 24. децембра 1456. године.