Izvor: Blic, 21.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Padaju sve tužbe
Padaju sve tužbe
Ministar odbrane Srbije i Crne Gore izjavio je da je stav naše zemlje da je tužba SCG protiv NATO vezana za tužbu BiH i Hrvatske protiv Beograda i da, 'ako padaju neke tužbe, treba da padnu sve u istom trenutku'.
- To je trojno pitanje i sve je pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu - rekao je Tadić za agenciju Srna i napomenuo da nikada nije izjavljivao da će tužba protiv NATO biti povučena.
Sulejman Tihić, bošnjački član Predsedništva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << BiH, izjavio je za 'Blic' da tužba BiH protiv SCG nikada neće biti povučena. On je dodao da zvanično Sarajevo nije upoznato sa vođenjem pregovora o istovremenom povlačenju tužbi SCG protiv NATO i BiH i Hrvatske protiv bivše SRJ pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
- I da se vode takvi pregovori, oni nemaju nikakve veze sa BiH - rekao je za 'Blic' Tihić. On kaže da se 'možda radi o nekakvim dogovorima NATO i Srbije, ali što se tiče BiH, u obzir ne dolaze nikakvi ni direktni ni indirektni pregovori kad je reč o tužbi'.
- Dok je Sulejman Tihić član Predsedništva BiH, tužba protiv SRJ neće biti povučena - kategoričan je on. Na pitanje, kako će ona biti finansirana budući da o tome na nivou BiH nije postignut konsenzus, Tihić ističe 'da nema nikakvih problema i da će sredstva biti obezbeđena'.
- Postoji Fondacija 'Pravda za BiH' u koju sredstva uplaćuju naši građani - kaže Tihić.
Što se tiče Hrvatske, iz više visokih izvora nezvanično smo saznali da nemaju osnova informacije da bi Hrvatska mogla povući tužbu protiv SRJ odnosno Srbije i Crne Gore pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu ukoliko bi državna zajednica SCG povukla tužbu protiv NATO. Radi se o špekulacijama, tvrde naši izvori, dodajući da nikada o takvoj 'trgovini' nije bilo reči u zvaničnim bilateralnim i drugim razgovorima.
Ivan Šimonović, zamenik hrvatskog ministra spoljnih poslova, na pitanje ima li promena u stavu Hrvatske prema tužbi koju je podnela protiv SRJ, odgovorio je:
- Vlada o tome još nije raspravljala, a moje mišljenje je da ne bi trebalo insistirati na tužbi, odnosno na nastavljanju postupka, ukoliko se hrvatski zahtevi, sadržani u tužbi, mogu ostvariti na neki drugi način. Šimonović je napomenuo da bi, što se tiče zahteva za naknadu ratne štete, Hrvatska 'trebalo da se zadovolji uspostavljanjem odgovarajuće komisije', čiji bi rad sigurno bio 'dugotrajan'. E. B.
