Izvor: Večernje novosti, 29.Avg.2014, 16:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

KOMENTAR: Sulejman

ŠEST godina je Suljeman Ugljanin bio ministar. Koliko bez portfelja, toliko i bez rezultata. U vladi je bio nevidljiv koliko i „razvoj nerazvijenih područja“ za koji je bio zadužen. A sada gladnom narodu u Tutinu, Sjenici i Novom Pazaru, umesto hleba koji nije znao kako da im obezbedi, ponovo nudi igre. I to opasne. U trci za fotelju u Nacionalnom savetu Bošnjaka traži autonomiju za Sandžak, pozivajući se na referendum iz 1991. godine. Tada su se tamošnji Bošnjaci izjasnili za autonomiju >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i zatražili pravo da se priključe Bosni i Hercegovini. Izgleda da je Ugljanin prespavao poslednjih četvrt veka tokom kojih se država u kojoj je tražio autonomiju raspala u ratu, a nove granice pisale se krvlju. Oblast koju bi da otcepi na osnovu četvrt veka starog referenduma danas je deo dveju država - Srbije i Crne Gore. Država čije je ustave Ugljanin spreman da pregazi. Jer šta znači Ustav, stabilnost države ili bezbednost građana, kada je na drugoj strani - fotelja. I šta znači činjenica da je Srbija poslednjih godina napravila ogroman iskorak kada je reč o pravima nacionalnih manjina i u ovoj oblasti postavila standarde za kojima zaostaju i neke zemlje EU. Zar to ne potvrđuje i sam, učešćem na izborima za 17 saveta nacionalnih manjina, koji se održavaju u oktobru? Ali, u nedostatku bolje ponude, on za šaku glasova svojim sunarodnicima servira prevaziđenu politiku devedesetih. Imao je priliku Ugljanin i ranije da progovori koju o autonomiji. I to sa najvišeg mesta, iz Vlade. Ali, zašto bi? Fotelju je tada već imao.

Nastavak na Večernje novosti...