Pčelarstvo je specifična grana stočarstva kojoj stočar nije vezan za vlastito zemljište.
Osobu koja se bavi pčelarstvom nazivamo pčelarom. U pčelarstvu razlikujemo seleće pčelarstvo u kojem pčelar seli košnice u blizinu paše zavisno od godišnjeg doba, i stacionirano pčelarstvo kod kojeg pčelar smešta košnice uglavnom na jedno mesto, i kao novija grana pojavljuje se eko pčelarstvo.
Pčelari su specifična vrsta stočnih proizvođača jer ne zavise od svog zemljišta, često ga i nemaju ili imaju vrlo malo.
Uz med važan proizvod pčelarstva su i pčelinji otrov, pčelinji vosak, matični mleč, i propolis. Cvetna pelud nije izravan proizvod pčela nego je pčele sakupljaju s cveća i unose je u košnicu. U pčelarstvu nalazimo i druge proizvode koji su nastali obradom pčelinjih proizvoda kao na primer gvirc, medovina, medena rakija medovača, liker od meda, propolis kocke, i medenjaci.
Prvobitno još za vreme kamenog doba čovek je lovio i hvatao pčele po šupljinama drveća, u dubinama i stenama, ili sličnim mestima gde su se pčele nastanjivale. Da bi došao do tada njemu poznatog proizvoda meda, morao je prvo podnositi ubode pčela koje su branile svoje košnice.
Kasnije je čovek shvatio da pčele može prvi dan ugušiti pa se idući dan vraća da bezbolno sakupi med. Kod mesta Bakora u Španiji je pronađen najstariji nacrtani i oslikani crtež koji prikazuje čoveka kako uzima med. Najstariji zapisi istorijski stari su i više od 30.000 godina.
U pčelarstvu razlikujemo dobar med, prvoklasan med, i med osrednjeg kvaliteta. Na zemlji postoji oko 20.000 vrsta pčela rasprostranjenih u svim područjima sveta izuzev Antarktika.
Osnovni i glavni proizvodi malenih i vrednih pčela su: Med koji je najpoznatiji i najbolji pčelinji proizvod pčele medarice. Cvetovi biljaka, svojim žlezdama nektarijama, luče nektar koji privlači kukce i pčele na oprašivanje. Pčele kao najbrojniji oprašivači takođe sakupljaju nektar i odlažu ga u stanice saća. Propolis nastaje tako da pčele sakupljaju razne smolaste stvari sa biljaka u svojoj okolini i donose ih u košnicu. Tim istim smolama dodaju razne arome kako bi nastao propolis.
Propolis je tamno smeđe boje ali u zavisnosti od vrste meda i biljaka sa kojih ga pčele donose može biti i svetlijih boja. Pčelinji vosak u novije vreme ljudi često poistovećuju sa svećama od parafina što je pogrešno. Vosak proizvode samo pčele. Matični mleč je prirodni stimulator koji sadrži visoku koncentraciju biološki aktivnih supstanci, posebno mnogo pantonske kiseline koja daje organizmu vitalnost. Matični mleč je kremasta, lepljiva, mlečno bele boje, jako kisela supstanca sa malo gorčim ukusom. Pčele radilice u starosti od pet do petnaest dana izlučuju iz svojih žlezda supstancu bogatu proteinima i drugim dragocenim vitaminima koje se stvaraju u velikim količinama posebno za vreme obilne paše praha i cvetova meda. Pčelar je fizička ili pravna osoba koja se bavi uzgojem pčela. On prema zakonu može raditi iz hobija ili kao profesionalan pčelar. Skladno tome prema zakonu je dužan da postavi svoj pčelinjak tako da pčele ne smetaju komšijama i prolaznicima, kao i stoci i javnom prometu.
Među ostale dužnosti pčelara prema pčelama spada i redovna stalna briga pčelinjih zajednica poput: osiguranja stalnog čistog izvora vode počevši od prvih prolećnih izleta do zadnjih jesenih pre ulaska pčela u zimsko klupko, održavanje okoline i briga za mir u pčelinjaku bez obzira na način pčelarenja. Čistoća okoline je ogledalo savesnog pčelara, pa bi komunikacija sa komšijama i njihovo učenje o životu pčela trebala biti imperativ kako bi se sprečile moguće nesuglasice.
Prolećna pomoć pčelama se sastoji od pravovremene prehrane za brži razvoj i jačanje zajednice, a pčele će znati uzvratiti pčelaru većim prinosom proizvoda tokom sezone. Jesensko-zimska briga svodi se zavisno od područja pčelinjaka, na pravilno uzimljavanje zajednica, utopljavanje košnica, smanjivanje leta, i stavljanje češljeva da se spreči ulaz glodara dok su pčele u klupku. Redovno učenje putem stručne literature, interneta, pčelarskih škola, razgovora sa drugim pčelarima takođe bi trebala biti deo navike svakog pčelara.
U svakom slučaju reč je o specifičnom zanimanju koje teško može da se obavlja bez ljubavi prema pčelama i onome što nam na kraju daruju. Naš pčelar Mileta Marković iz sela Jabučja pored Lajkovca je napravio nesvakidašnji poduhvat, on je do sada proizveo oko 100.000 pčelinjih kraljica po čemu je apsolutni i najbolji rekorder na Balkanu.
Danas tretman suzbijanja komaraca na teritoriji opštine Kula
KULA – Tretman suzbijanja odraslih komaraca biće izvršen danas na teritoriji opštine Kula. Naime, u večernjim časova, tretman će biti izveden na sledećim lokacijama: Kruščić, Zelengora i Romanija. U slučaju loših vremenskih uslova tretman...
Izvor: VojvodinaUzivo.rs, 20.Avg.2025, 09:29
U vazduhu koncentacija najjačeg alergenog polena znatno veća nego što je uobičajeno
Poslednji podaci Monitoringa za alergeni polen Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je koncentracija jednog od najjačeg alergenog polena ambrozije znatno iznad graničnih vrednosti.
Izvor: Radio 021, 19.Avg.2025, 12:02
Međunarodni sajam pčelarstva krajem avgusta u Somboru
SOMBOR – Pretposlednjeg dana avgusta, od 8 do 18 časova, na Glavnoj ulici u Somboru, održaće se još jedan Međunarodni sajam pčelarstva. Posetioci će, kao i ranijih godina, imati priliku da kupe proizvode od meda, te...
Izvor: VojvodinaUzivo.rs, 19.Avg.2025
Ove nedelje nova akcija suzbijanja komaraca i krpelja
Društvo za ekološku i sanitarnu zaštitu Visan doo sprovešće ove nedelje akciju suzbijanje sa zemlje odraslih formi komaraca i krpelja na teritoriji Grada Vranja. Tretman krpelja biće obavljen u četvrtak 21. avgusta u periodu od 06 – 10 sati. Tretman odraslih formi komaraca sa zemlje biće obavljen takođe u četvrtak, 21. avgusta...
Izvor: OkRadio.rs, 19.Avg.2025
Koncentracija polena ambrozije znatno iznad graničnih vrednosti
Poslednji podaci Monitoringa za alergeni polen Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je koncentracija jednog od najjačeg alergenog polena ambrozije znatno iznad graničnih vrednosti.. Najnoviji podaci merenja alergenog polena Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da su intezivno krenule da cvetaju korovske vrste, a sa njima i ambrozija, rekla je za Tanjug Mirjana Mitrović, rukovodilac grupe za monitoring alergenog polena - Agencija za zaštitu životne sredine.
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Avg.2025
"Ne diraj u osinjak!" - koliko opasan može biti ubod insekta
Izreka "Ne diraj u osinjak" dobro je poznata, a naročito posledice nepridržavanja tog saveta. Međutim, može da se desi da nečinjenjem postanemo mete uznemirenih pčela ili opasnih stršljenova, čiji ubodi mogu da izazovu burnu reakciju, a poznati su i primeri fatalnih ishoda. Andrea Đuretić iz Novog Sada podelila je sa nama svoje dragoceno iskustvo i dala korisne savete.. Da uobičajen dan ispunjen rutinom može u sekundi da se pretvori u dan koji biste najradije potisnuli...
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Avg.2025, 18:39
Novi Sad: Od 16. avgusta prskanje komaraca iz vazduha i sa zemlje – opasno za pčele
NOVI SAD – Preparat toksičan i za pčele Tretmani protiv komaraca sa zemlje i iz vazduha na području Grada Novog Sada biće izvedeni od 16. do 31. avgusta, u prvom terminu sa povoljnim vremenskim uslovima. Komarci će se prskati preparatima...
Izvor: VojvodinaUzivo.rs, 14.Avg.2025, 09:05
