Lada je zaštitni znak Avtovaza, ruskog proizvođača, automobila iz grada Toljatija. Svi automobili proizvođača Avtovaz prodaju se pod nazivom Lada, to nije uvek bilo tako. Tako su se primerom Ladini automobili od 1970. godine na tržištu Sovjetskog Saveza prodavali pod imenom Žiguli.
Tokom kasnijih godina Ladini automobili su postali mnogo popularni u Rusiji, i istočnoj Evropi, posebno u zemljama bivšeg sovjetskog saveza gde su postali simbol gradskog života.
U gradovima od češkog Praga do kubanske Havane, Lada je postala prepoznatljivi automobil. Pre dvadesetak dana tačnije 5. aprila 2017. godine je obeleženo 40 godina od početka proizvodnje Lade Nive, legendarnog terenca koji se skoro neizmenjen, održao na fabričkim trakama sve do danas.
Niva je nastala poput svih značajnih proizvoda u bivšem Sovjetskom savezu partijskim dekretom. Početkom 70 ih godina prošlog veka, predsednik Sovjeta ministara SSSR Aleksej Kosigin prilikom posete fabrici Avtovaz dao je zadatak da se konstruira jeftin automobil koji će podjednako dobro poslužiti i vojnicima i seljacima.
U Avtovazu su se radnici bacili na posao s imperativom zadržavanja što više standardnih delova i rešenja promenjenih u ostalim modelima Lade.
Pojavila su se tri predloga, a samo jedan je i dobio zeleno svetlo.
Odbačen je lagani koncept, koji je nazvan kopejka koji je poslužio kao baza za razvoj Moskviča 410. Nije prošao ni prototip s mekim krovom iz kojeg je kasnije iznikao Uaz 469. Posmatrajući delove i genezu izrade prvih prototipova 1973, testne flote od 50 primera 1976, ili prve komercijalne verzije 1977, dosta je kontradiktornosti o tome kada je definisan konačan izgled, i koncept Nive.
Prvi predserijski primerci napravljeni su još 1973. godine, a bili su pogonjeni 1,3 litarskim motorom.
U to vreme Niva je najavljivana kao tehnološko čudo automobil koji je zadržao sve dobre osobine putničkih i avanturističkih automobila, ali i stekao sposobnost savlađivanja bespuća, tako je i bilo.
Osim nedostatka stražnjih vrata i nešto manjeg prtljažnika Niva je pružala udobnost standardnih Lada. Povišeno rastojanje od podloge, redukcije prenosa, i blokade osigurali su Nivi mesto među vozilima najsposobnijim za savlađivanje neprohodnih terena. Lada Niva je pogodna za teške i nepristupačne terene, gde pokazuje sve svoje mogućnosti. Popularna je u mnogim zemljama, zbog niske cene i dobrih sposobnosti vožnje izvan asfaltiranih područja.
Posebno je popularna u Rusiji, i bivšim zemljama SSSR, Kanadi, Australiji, Brazilu, i Evropi. Vožnja Nive nije nikakav bauk i lako se uči. Ergonomija nije baš po standardu 21. veka i pored desne ruke se nalaze tri ručice. Međutim kad se osoba navikne da se kontakt brava nalazi sa leve strane volana, malo zavučeno, da je prekidač za sva četiri migavca sa desne strane, tako gde je obično ključ i da u vožnji najčešće treba da se koristi samo ona najduža ručica, sve ide kako treba. Osećaj u vožnji je old skul.
Auto blago skakuće i podrhtava na blagim neravninama, ali se zato neće grubo stresti na kratkim oštrim neravninama kao mnogi, moderni Suvovi. Zahvaljujući prečniku okretanja od samo 11 metara, mekom volanu i vrlo preglednoj karoseriji vožnja u gradu je prijatna i lepa. Zvanično je predstavljena 1977. godine, a na tržištu Zapadne Evrope pojavila se već 1978. Sa svojom neobičnom pojavom, ovaj mali brutalni mekog srca osvojio je srca brojnih kupaca i obožavaoca. Već godinu dana nakon debija, Niva uspeva da osvoji čak 40 posto tržišta svoje klase u Zapadnoj Evropi. Izvožena je u sve krajeve planete i svuda je imala uspeha.
Zbog čega je ona toliko popularna? To je dobra odmerena kombinacija cene, robusnosti, kvaliteta, i terenskih sposobnosti. Jednako je cenjena među firmama koje imaju potrebu za sposobnim terenskim vozilom, kao među avanturistima kojima cena lade nije prevelika kako bi im bila drugi, ili treći auto u porodici. U želji da privuče drugačiju vrstu kupaca, lada je sa velikom merom i dobrim ukusom, našminkala i sredila nivu i ponudila urbaniju verziju.
Spolja su izmenjena maska hladnjaka i branici, koji su sada plastični i u boji karoserije. Tu su još i aluminijumski delovi, kao veliki izbor pastelnih i metalik boja.
Dijabetes je nekada praćen izrazito brzim skokom šećera i ne može da se kontroliše ishranom, šta je LADA objašnjava dr Dragana Melentijević
Latentni autoimuni dijabetes (LADA) odraslih je bolest koja se nalazi, po mehanizmu nastanka i kliničkim karakteristikama, izmeđudijabetesa tip 1 i tip 2. Lekari objašnjavaju da je u osnovi bolesti oštećenje beta ćelija pankreasa autoimunog porekla. U telu obolelih stvaraju se antitela koja posreduju u imunološkom odgovoru, te se ćelije pankreasa, kao i kod svake autoimune bolesti, prepoznaju kao strane. LADA je nekada i izrazito težak oblik dijabetesa, pre svega zbog naglih...
Izvor: eKlinika.rs, 03.Jun.2025, 07:01
Nova Lada najavljena za 18. jun
Objavljen je datum premijere novog krosovera ruskog AvtoVAZ-a (Lada). Dugo očekivani novitet će javnosti biti predstavljen 18. juna, u okviru Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu.Serijska proizvodnja ovog vozila baziranog na Ladi Vesti treba da počne u prvoj polovini sledeće godine. Projekat je trenutno poznat kao B Cross (na slikama), pri čemu je automobil u januaru već pokazan predsedniku Vladimiru Putinu tokom njegove posete Toljatiju. U junu će Lada saopštiti...
Izvor: AutoBlog, 21.Maj.2025, 22:56
Blokada suda u Novom Sadu se nastavlja dok na slobodi ne budu svi aktivisti: Sin Marije Vasić preneo njene pozdrave okupljenima
Blokada suda u Novom Sadu je nastavljena i danas i posle oslobađanja troje aktivista; Marije Vasić, Lazara Dinića i Lada Jovovića,...
Izvor: Danas, 21.Maj.2025
VIDEO: Posle Lada Jovovića i Marija Vasić stigla kući
Suprug aktivistkinje Pokreta slobodnih građana i profesorke Marije Vasić David Trnavac potvrdio je da je ona stigla kući.
Izvor: Radio 021, 20.Maj.2025, 23:51
Preminuo glumac Erol Kadić
Glumac i reditelj Erol Kadić preminuo je danas u Beogradu, saopšteno je iz Ateljea 212 čiji je ovaj dramski umetnik bio stalni član. Rođen je 19. juna 1955. godine u Zagrebu. Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Arsenija Jovanovića 1980. godine, a već tri godine kasnije, 1983. godine postaje stalni član glumačkog ansambla Ateljea 212, gde ostaje sve do penzije 2020. godine. U Ateljeu 212 igrao je u predstavama: Кorešpodencija, Čudo u Šarganu,...
Izvor: Luftika.rs, 07.Maj.2025, 13:36
SUSTIGAO DRUGI AUTO, PA SE ZAKUCAO U NJEGA Detalji stravične nesreće kod Smedereva: Suvozač iz "golfa" nastradao na mestu, još dve osobe povređene
Do teške saobraćajne nesreće u Vranovu kod Smedereva, koja se dogodila jutros oko 5 sati, prema prvim informacijama, došlo je kada...
Izvor: Blic, 07.Maj.2025
Oglasio se Novi DSS o pokušaju privođenja Dodika
Novi DSS osuđuje "skandalozan dolazak SIPA ispred Administrativnog centra Vlade Republike Srpske u Istočnom Sarajevu i izazivanje dubljih tenzija". Pripadnici SIPA su došli sa namerom da uruče...
Izvor: Danas, 24.Apr.2025, 11:42
