Izvor: Blic, 24.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Večeras
Večeras
Spontani, međusobno nepovezani program najvišeg nivoa na relaciji Amerika-Srbija dar je kakav Beograd ne dobija često. Večeras će ga, međutim, dobiti 'sa osvetom', jer najpre u Domu omladine gostuje Arto Lindzi, bliski saradnik Dejvida Birna i jedan od najistaknutijih svetskih muzičar ana polju kreativne fuzije Brazila i zapadnjačkih muzičkih uticaja. Potekao iz srca njujorškog andergraunda (no wave sastav DNA, važan deo legendarne avangardne kompilacije 'No >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << New York') on se vremenom lagano prebacivao na tople i uzbudljive vibracije brazilskog zvuka, ne zapostavljajući progresivan način razmišljanja i pristupa stvarima.
Rezultat će beogradska publika sada napokon moći da čuje i uživo. Kasnije večeras na Akademiji nastupa jedan od najvrelijih beogradskih sastava Polyester Shock, potencijalni predvodnik najnovijeg talasa beskompromisnih rokenrol bendova koji bi glavni grad, možda, mogli da dovedu na poziciju koju, potencijalima svojih savremenih umetnika, ali nikako i odnosom prema njima, zaslužuje. Polyester Shock je grupa koja iz bogatog nasleđa energičnog, uzbudljivog i glamuroznog odeljka rokenrola crpi najefektnije delove i pretvara ih u sopstvenu kombinaciju sve vreme balansirajući na oštrici žileta. Njihove numere 'Gumeni čovek', 'Oseti kožom', ili 'Plafon pada' već neko vreme su tajne himne beogradskog kreativnog podzemlja, čiji eksplozivni naboj bi bio prepoznat i široko podržan u svakoj drugoj zemlji i svakom drugom gradu. S druge strane, posebno je zanimljivo sresti se oči u oči i zvučnik u uho sa budućim zvezdama u trenutku kad to još uvek nisu postale.
Probušene stolice
Probušene stolice, danas u Srbiji, asociraju na ona mesta sa kojih se natežu besmrtni lideri, njihovi portparoli i papagajska elita, dok se izvan i oko njihovih struktura gubi poslednja teritorijalna, državna, vojna, materijalna, pa i genetska zaliha građana. Oni su, bez obzira na sve, zabavljeni svojim samoljubljem koje su pretvorili u javne ceremonije i od srednjovekovnih kolega razlikuju se samo što za pokazivanje svojih javnih sranja koriste elektronske medije.
Naime, shaise percee (probušena stolica) beše specijalno udešeni presto za pražnjenje creva i igrala je krupnu ulogu na francuskom dvoru. Fransoa I stvorio je na svom čitavu službu 'nosača stolice'. Ljudi koji su vršili tu službu bili su odeveni u naročito raskošne odore, sa bezbrojnim odlikovanjima na junačkim prsima. Sve što je bilo u vezi sa ovom službom ubrajalo se u najtraženije poslove i ljudi su se žestoko borili da ih dobiju. Jer, kada bi liderovo sedenje na toj stolici prošlo kako treba, njegovoj darežljivosti nije bilo kraja. Olakšan čovek lako daje, posebno onima koji oko njega aplaudiraju.
Probušena stolica Luja XVI bila je izrađena sa tako velikom pompom i luksuzom da je s pravom zasluživala strahopoštovanje koje joj je iskazivano. Ipak, taj Luj beše čovek istančana ukusa, pa je izvođenje ovog spektakla zatvorio za javnost, izuzimajući krvne srodnike i najbližu svitu; njih samo pedesetak duša. Što bi danas odgovaralo nekakvom glavnom odboru.
Ali i tada beše više onih sklonih populizmu. O jednom takvom primeru Pol Tabori piše: 'Kad god bi Fernando IV, kralj Napulja, odlazio u pozorište, išao je za njim posebni odred kraljevskih gardista koji su nosili taj važni komad nameštaja sa rupom u sedištu. U tim prilikama ponavljao se isti prizor na napuljskim ulicama: četa gardista, u svečanim uniformama, išla bi prvo od kraljevske palate do pozorišta, a onda, od pozorišta do kraljevske palate, noseći, obasjan bakljama, ovaj veličanstveni i uzvišeni intimni kraljevski presto. Svaki vojnik kraj kojeg je prošla povorka morao se ukipiti u stavu mirno i salutirati, a oficiri su morali stati u stav mirno i izvući sablje na pozdrav.'
