Izvor: B92, 21.Nov.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PUSSYCAT DOLLS - Doll Domination
Pola ovog albuma zvuči kao ’pop album godine’. Druga polovina taj utisak ozbiljno kvari
Očekujem da mi verujete da su bivše striptizete iz Las Vegasa top-pop cice koliko i Aleksandru Vučiću kada o sebi priča kao najvernijem prijatelju Novopazaraca. Činjenica da svih pet lutkica izgleda više nego pristojno da krasi bilo koju naslovnicu muških novina (dobro, s izuzetkom trandže) nije mnogo pomogla davanju kredibiliteta njihovoj muzičkoj karijeri. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << MTV javnost izbombardovana sa šest (ili sedam?) singlova sa njihovog debija više nije imala kuda nego da prizna da rado đuska uz iste. Pokvareni ljudi iz njihove diskografske kuće Interscope odmah su izračunali da im je (pošto se prvi mačići ionako u vodu bacaju) jeftinije da hrane i profitiraju samo na jednoj lutki, čime je započet projekat bijonsizacije pussy-liderke Nicole Schžšnešto. Nakon više nego dva odlična singla (Whatever U Like i Baby Love) i dva za koja niko nije čuo (Puakenikeni i Supervillain) Interscope i Nicole su sporazumno odlučili da odlože planove za njen solo album, razočarani što se američka publika nije oduševila idejom da neko ko izgleda kao viša sestra Eve Longorie može i da lepo peva.
Tako nam stiže Doll Dominion, drugi album Pussycat Dolls, za koji ne znamo u kojoj meri je, zapravo, dokrpljeni i napušteni Nicolin solo, kao ni koliko je njegov finalni izgled posledica promene solo planova, kratkih rokova i durenja preostale četiri Lutkice. Ali, ako volite Sashu Fierce, robinju Britney, Chris Brownovu devojku i kvarcovani izgled američke Top 100 liste singlova, očekuje vas probranih četrdesetak minuta prvoklasne pop muzike, za koju nema sumnje da je proizvedena baš ove godine. Od mene bi takođe bilo fer da vam kažem da odmah pobegnete od „deluxe izdanja" ovog albuma koji je njegovo trajanje izgurao na minutažu igranog filma, a odmah zatim i od bilo kakvih oblika bonusovanih verzija. I regularnih 16 pesama je previše. Takođe, ni činjenica da je na ovom albumu radilo više ljudi nego na Keopsovoj piramidi ne bi trebalo da vas obeshrabri. Pop muzika, više nego bilo koja druga, računa samo sa krajnjim rezultatom.
Bottle Pop je, bez sumnje, uz Rihanninu Disturbiu, najbolja r’n’pop pesma ove godine. Preko pulsirajućeg ritma koji podseća na Snoopovu Drop It Like It’s Hot čuju se pijuuuci koji podsećaju na Josh Winka i Higher State Of Conciousness, šugejz rifovi dostojni Kevina Shieldsa, basčina koju u zemljama Južne Amerike koriste u borbi sa huliganima, dok sveprisutni Snoop i prozračna Nicole vode audio-seks. Sedamnaest uzastopnih puta pritisnuto dugme „repeat" sprečava me da se pozabavim ostatkom albuma. Predahnimo zato...
(...) Singlovi When I Grow Up i I Hate This Part su opasni, prvi za klub, drugi za žene koje voze kola i plaču za bivšim ljubavnicama. Mogao sam da kažem i „opasno dobri" i ne bih mnogo pogrešio. Out of This Club se summmnjivo dobro nadovezuje na Usherovu Love In This Club. U temi Who’s Gonna Love You koja u isto vreme žacne i Depeche Mode i Maxija Priesta svih pet Pussycataa uspeva da bude jedna fenomenalna Janet Jackson (a ima i jedan delić pesme gde se trude da budu kao Laurie O Superman Anderson, ali to možda i nije trebalo da vam kažem...). Magic je ultra-prepoznatljiva Timbalandova produkcija, ali plus je što je on ispravno procenio da ovo bolje stoji Dollsicima nego Justinu. Pred kraj PD zakucavaju sa Love The Way You Love Me i Whatchamacallit uz koju će sve prave hollabackgirls ugurati svoje uloške u poštansko sanduče Aleksandre Kovač.
Sve nespomenute pesmice (slobodno) preskočite.
SELEKTAH:
***1/2
.jpg)
