Izvor: B92, 24.Apr.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREMIJERE: UHVATI RITAM 2
Da l’ je ples? Da l’ je gimnastika?
Da je kojim slučajem Steven Seagal glavni junak ovog filma i da se isti bavi specijalnom vojnom jedinicom koja u Bosni de-aktivira nagazne mine radeći to u ritmu muzike za ples u njemu bi se čule sledeće replike- Bobe, ti imaš ženu i dete, pusti mene da odigram poslednji ples! ili U životu sve ima ritam, pa čak i postavljanje mina! ili Sa svakom jebenom minom koju mi uklonimo neko dete ove napaćene >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zemlje moći će da napravi jedan korak više ka slobodi.
Ali, pošto ovo nije umetničko delo nekoga ko se preziva Woo, već Chu, treba da budemo impresionirani, jer film koji sadrži sledeće (trebalo bi da neko drekne spoiler alert!!!) i nije toliko loš:
- jedan komad talentovanog siročeta čiji je jedini roditelj žrtva opake bolesti (tri slova) (Nemaš ti pojma šta bi moja mama želela za mene!)
- jedan komad dobrog momka zarobljenog u kožu buržuja (Ti si odlična plesačica i ne smeš da se predaš.)
- ekipu iz kraja i ekipu iz buržujske škole (Vi živite u svom svetu i nemate pojma šta se tamo dešava!)
- jedan komad šmokljana koji smuva dobru ribu, naravno- na kraju filma (Kuda smo krenuli?! Ne sećam se da si rekla da smo negde krenuli?! Hej, zašto idemo tamo?!...)
- jedan komad starateljice talentovanog siročeta koja nije odmah u stanju da razume koliko je to dobro i talentovano dete (u ulozi se pojavljuje lezbo-policajka iz The Wire- Sonja Sohn) (Tvoja mama je imala tu istu strast prema stvarima")
- jednu ratobornu ekipu koja na kraju izgubi (Ovo je takmičenje za lokalce!!!)
- jednu lošu tačku ekipe koja na kraju pobedi (Mi nemamo šanse protiv njih!)
- jedno odustajanje talentovanog siročeta (Odlazim kod tetke u Teksas. Gotovo je.)
- jedan kolektivni poziv da se od odustajanja odustane (Ti si nas spojila. Ti si učinila da budemo bolji nego što jesmo. Sad ne smeš da nas napustiš.)
- jedan trijumfalni nastup (Da li si videla šta smo uradili?! Bilo je neverovatno!)
- jedan komad konzervativnog brata dobrog momka koji na kraju, ipak, shvati sve (jer nema kad kasnije") (Ti si veoma talentovana. Želim da se od ponedeljka vratiš na časove.)
Step Up 2 The Streets je, s komercijalne strane, neočekivano uspešni neočekivani nastavak filma koji je uspeo da u konkurenciji sa filmovima-u-kojima-ima-neko-za-koga-smo-pre-toga-čuli (poput Save The Last Dance, recimo) nađe svoju (MTV) publiku. Obzirom na broj reality show-ova koji se bave sakupljanjem ekipa, njihovim dresiranjem da nauče da igraju i pevaju barem kao J-Lo, bilo je logično da moderan balet (iz prvog dela) nije baš keepin it real fazon koji mami pare.
Iako film impresivno počinje kao neka vrsta pešačke verzije Fast And Furious niko se nije potrudio da razbuca klišee kroz koje priča na dalje đuska pa tako Step Up 2 The Streets ne stoji kao (ove generacije) "generacijski” Footlose ili Flashdance ili Dirty Dancing ili" shvatate već.
Međutim, ono što je nesporni kvalitet ovog filma jeste činjenica da kao i u kung-fu filmovima gledamo ljude koji ekšli rade nešto za šta su (neretko samo oni) vrlo talentovani. Nikakvi specijalni efekti u ovom filmu ne bi mogli da dočaraju izvođenje plesnih tačaka sa istim uspehom. U ostalom, oni koji su premijernu projekciju delili sa brdom tinejdžera te večeri nezainteresovanih za novu epizodu Ljubavi i mržnje mogli su da se uvere da deca prestaju da galame samo kada ekipa zapleše. Jer to što njihovo telo može da uradi i dalje ostavlja naš mozak bez daha. U ostalom, nije li u tome poenta Olimpijade?
Angažman profesionalnih plesača, nažalost, ne povlači za sobom i vrhunsku glumu- otuda ona referenca na Stevena Seagala sa početka ovog teksta. Sva sreća pa ciljna grupa ovog filma nije previše zahtevna.
Ako imate dete, ovo je prava prilika da demonstrirate nešto od te volje da se žrtvujete za njega.
BONUS NAPOMENA:
Film je, inače, režirao Jon Chu, debitant i dobitnik "Jack Nicholson nagrade za režiju”. Dakle, kvalifikovan.
