Izvor: Blic, 04.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Objava talenta
Objava talenta
Otvorena je jedna nova scena u Beogradu. Sa dva ili tri časna izuzetka, sav onaj političko-pozorišni establišment što se tiska po veeeelikim scenama nije se pojavio na otvaranju. Došli su ozbiljni ljudi, čestiti javni i pozorišni radnici, sladokusci, pametan i otmen svet.
Oni drugi nisu. Njih se ta stvar ne tiče. Ima, recimo, kritičara koji misle kako objave novih talenata nisu njihova stvar. Oni čekaju da se talenti potvrde sami od sebe, pa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da onda i oni primete njihovo postojanje. Nisu oni čak ni snobovi, samo obični, domaći skorojevići, potomci Sterijinog filozofa Ružičiča. Ima političke boranije koja misli da tamo neće biti dovoljno fotoreportera da se po društvenim rubrikama pokažu sa svojim novim zubima, grudima i ljubavnicima.
Premijera je uspela, možda baš stoga što tog fensi-šljama nije bilo, ali se ovde ne radi o tome. Reč je o ustaljenoj, reklo bi se - tradicionalnoj odbojnosti jednog tipa ljudi prema svemu što je novo, mlado i drugačije.
U gerijatrijskoj kulturi, kakva je naša, objava bilo čijeg dara trebalo bi da bude događaj po sebi.
Ali - nije.
Zašto? Pa, razlog je vrlo jednostavan: zavera mediokriteta koji čuvaju svoje pozicije, uobičajeno usmerena na uzajamno istrebljenje, prekida se samo onda kada se sve sile usmeravaju prema nečem novom što, pak, samom svojom pojavom ugrožava status kvo. Uostalom, to je tako poznato i tako oveštalo.
Vitalnost mediokriteta, nažalost, ne može se meriti ni sa čim.
Očinska paranoja
'Mi nismo anđeli 2' reditelja Srđana Dragojevića
Jedan od naših najznačajnijih autora iz devedesetih, Srđan Dragojević je potpisao tri izazovna rada ('Mi nismo anđeli', 'Lepa sela lepo gore' i 'Rane'), u poslednjem trenu se povukao iz mjuzikla o Dragani Mirković
'Slatko od snova', tri godine proveo u Holivudu ne prodavši dušu producentskim kučkinim sinovima. I sada nam stiže nastavak njegovog debitantskog filma, 'Mi nismo anđeli 2' (produkcija Delirijum, 2005, trajanje 87 min.), komedija koja sledi duh i junake prvog koji je u međuvremenu zasluženo zadobio status kultnog.
Petnaest godina kasnije, devojčica Sofija (Mirka Vasiljević) je na onoj opasnoj ivici kada muškarcima, od vršnjaka do starijih, deluje kao ostvarenje najvlažnijih snova. To, naravno, primećuje i ovejana lafčina, njen otac Nikola (sjajni i nadmoćni Nikola Kojo). Osovina ove brze komedije je očeva paranoja, uhođenje ćerke na najsuludije načine. Na kraju će se i on smiriti jer vreme čini svoje. U film je prepoznatljiv Dragojevićev scenaristički rukopis, ali sem osnovnog para svi ostali likovi su brzo potrošeni. Vrsni glumci Miki Manojlović, Milorad Mandić Manda, Vesna Trivalić prolete za tren i nema ih. Na razvijanju scenarija valjalo je još raditi.
Kao čovek koji inteligentno i maštovito mesecima pre zvanične premijere projektuje marketinšku strategiju loženja naroda (prve žrtve ove kamapanje su neki mlađi kritičari koji su recenzije objavili dok je film još bio na listi čekanja) Dragojević je, izgleda, i sam podlegao sopstvenom mitu. Kao da je zaboravio da smo pre njegove imali izvrsne komedije 'Munje' i 'Kad porastem biću Kengur'. Ali, kada se ovo ostavi po strani, Dragojevićev film ima ono što je uvek krasilo autentične komedije: izvrstan tajming, smisao za burlesku (posebno u odličnoj sekvenci kad se Nikola spasava 'iz štete', bežeći preko prozora u višespratrnici) i ironiju prema svim fenomenima života. I tu su, naravno, anđeli iz raja i pakla, Srđan Todorović i Uroš Đurić, bez čijih bi ciničnih i infantilnih komentara ova komedija bila mnogo konvencionalnija.
Rečju, izazovu 'Anđela' je teško odoleti.
