Izvor: Blic, 08.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministri
Ministri
Borka Pavićević je prošle nedelje ostvarila odličnu ideju da za jednim stolom okupi većinu ministara kulture Srbije poslednjih burnih decenija. Neverovatno je koliko su oni te večeri bili oni isti koje smo znali iz njihovih kabineta i iz prakse.
Gledajući, pitao sam šta bi bila ona lakmusova hartija njihove uspešnosti ili promašaja. Budući da sam i hteo, a još više morao sa njima da sarađujem, zbog JDP i Bitefa, već tokom tih nekoliko sati došao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sam do zaključka da su oni vredeli onoliko koliko su održavali obećanja.
Svi ministri bili su i proizvod i žrtve režima koji su služili, a mi u njemu živeli i radili. U tom služenju i nama i režimu, snalazili su se onoliko koliko su lično bili sposobni, karakterni, domišljati, časni ili sve drugo samo ne to. Neki su bili bolji od okolnosti, a neki, sa rukama u džepovima, gori.
Idemo redom, ali nam za ovu svrhu nisu potrebna imena. Ministarka obrazovana na evropskom postmodernizmu igrala je uspešno igru ketmana, prihvatala formulu da je režim Miloševića produžetak titoističke ere drugim sredstvima, koji su istina ispali naopaki, pa je sve ono moderno što je negacija naglašenog nacionalizma, ipak prolazilo. Vešto je uspevala da održi u dinar svoja obećanja.
Njen naslednik u doba bombardovanja time što je obrazovani kulturolog smatrao da je modernizam deo levog opredeljenja, pa je obećavao više nego što je morao, a što je najžalosnije mogao.
Postoktobarski ministar, moj bliski kolega Hamlet i Per Gint, nije mnogo imao vremena za mene i za neke moje eventualne ideje u kulturi, ali je ipak sasvim pristojno ispunjavao obećanja za Bitef.
A povodom sadašnjeg ministra ispričaću samo jednu anegdotu. Imao sam prijatelja koji, kadgod bih tražio da mi pozajmi pare, održao bi mi vakelu zašto toliko trošim. Kad mi je to dojadilo, rekao sam mu: 'Ja sam od tebe tražio pare, a ne savet'.
