Izvor: Politika, 31.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ironično
"Sam sebi žena", tekst Dag Rajt, režija Anđelka Nikolić, i "Kakav je ovaj narod?", tekst i režija Ljubivoje Tadić; pozorište "Ogledalo", izvođenje u galeriji "Progres"
"Sam sebi žena" Daga Rajta monodrama je Šarlote fon Malsdorf, poznate gej ikone, transvestita, kolekcionara antikviteta iz istočnog Berlina, koja govori o dramatičnim iskustvima iz svog života, lucidno reflektujući društveno-političku istoriju druge polovine dvadesetog veka (nacizam, komunizam, postkomunizam). >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
U predstavi rediteljke Anđelke Nikolić Šarlotu igra Slobodan Beštić, umereno, precizno i suptilno, i ni u jednom trenutku ne pravi od njega karikaturu, što je uobičajeniji način scenskog predstavljanja transvestita.
Oblikujući ga kao osetljivu, požrtvovanu i hrabru osobu, autori afirmišu i podržavaju prava na različitost seksualnih opredeljenja. Osim Šarlote, Beštić igra i niz epizodnih likova sa kojima se Šarlota u životu susretao, pri čemu veoma glatko, efektno i verodostojno prelazi iz jednog u drugi lik.
Glumac se često direktno obraća publici, postavlja joj pitanja, itd., redukujući na ovaj način iluziju igre, odnosno granicu između realnosti i pozorišta. U predstavi se često upotrebljava video-bim, u različitim funkcijama, a najzanimljivije je kada emituje različite televizijske emisije (dnevnike, intervjue, ankete), koje ironično predstavljaju ove forme, ali i javnost. Predstava "Sam sebi žena" je vredna zato što uspešno demaskira ideologije i brojne istorijske predrasude, u okviru prikaza uzbudljivih ličnih drama jedne ekscentrične osobe.
* * *
Polazeći od tekstova Milice Stojadinović Srpkinje, Jovana Jovanovića Zmaja, Mire Alečković, Oskara Daviča, Bertolta Brehta, i drugih, predstava "Kakav je ovaj narod", reditelja Ljubivoja Tadića, predstavlja, analizira i komentariše brojne srpske mitove: Srbi kao nepobediv, najstariji, najpošteniji narod... U najvećem delu predstave koja se može definisati kao politički kabare, glumci, svečano obučeni, stoje u nizu i izrazito teatralno čitaju poeziju koja patetično glorifikuje srpsku istoriju (Anđelka Milivojević-Tadić, Mihailo Lađevac, Tanasije Uzunović, Ljubivoje Tadić, Mile Stanković, Radovan Miljanić). Svi glumci, na različite načine, ironično predstavljaju ova dela: drastično menjaju tempo i tonalitet dok govore, na licu prave različite grimase koje se naglo i neprirodno smenjuju, ili su im pokreti tela usiljeni i namerno veštački, karikaturalno se klanjaju. U jednoj sceni Lađevac peva uz gusle o srpskom jedinstvu i slozi, dere se i na svaki način preteruje u izražavanju, čime direktno i nedvosmisleno podstiče publiku na preispitivanje sadržaja pesme.
I kada su glumci veoma ozbiljni, diskretna ironija suštinski rastače smisao njihovih reči. Grupa bubnjara koju vodi Dragoljub Đuričić svira u pauzama između recitovanog teksta, dodatno akcentujući teatralnost ove predstave, u celini je čineći zanimljivim, ironičnim spektaklom brehtovskog tipa, koji provokativno demistifikuje naše predrasude i poziva na redefinisanje niza uverenja.
Ana Tasić
[objavljeno: 31.01.2007.]
