Izvor: Blic, 29.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Americana!
Americana!
Jesenja koncertna sezona u Domu omladine – koji se lagano transformiše u jednako važno rokenrol mesto kao što je nekada bio - biće otvorena 2. oktobra nastupima John Schooley and His One Man Band i trija The Guilty Hearts, kojima će se, kao adekvatna lokalna podrška, pridružiti beogradski sastav Ventolin. Reč je o eksploziji najplemenitijeg što podrazumeva pojam amerikana: energičnoj, beskompromisnoj i magičnoj kombinaciji bele i crne muzike, u kojoj nema >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mesta za kočnice i predrasude i koja se, sudeći po debi albumima (objavljenim nedavno na prestižnoj evropskoj garažnoj etiketi Voodoo Rhythm Records) kotrlja svetom dižući zaglušujuću buku. Izraz 'debi albumi' je neka vrsta varke, zato što i Džon Šuli, kao i Herman Senak, Edgar Rodrigez i Lion Zalez, članovi losanđeleskog hispano benda Guilty Hearts, imaju za sobom bogato iskustvo.
Šuli je objavio nekoliko, u garažnim, ali i drugim krugovima uglavnom sjajno prihvaćenih, albuma sa sastavima The Revelators i The Hard Feelings, pre nego što je odlučio da se posveti solo karijeri kao one man band. Delujući kao izgubljeni sin Roja Orbisona, on tu iluziju razbija već prvim tonovima svog žestokog miksa američkih tradicionalnih uticaja.
The Guilty Hearts, s druge strane, izvode uzdrmani, pomereni ritam i bluz, u kome se čuju sajkobili odjeci na tragu Džefrija Li Pirsa i The Gun Club. To nije nimalo slučajno, obzirom da je Senaka i Pirsa, osim sličnih muzičkih interesovanja, vezivalo i dugogodišnje prijateljstvo.
Noć na univerzitetu
Jedne večeri, moj prijatelj, inače predavač na lokalnom Univerziteu, zamoli me da svratimo do njegovog kabineta kako bi uzeo neke radove. Ulazimo u hol, noćni čuvar sedi sa još jednim momkom i devojkom, grickaju nešto i piju pivo.'To je vojnik na civilnom služenju vojnog roka', objašnjava moj prijatelj...'Pa je dobio posetu; dirljivo', dodajem ...' Utom ulazimo u kabinet: neokrečen je, radni stolovi su skamije, plakari sa delovima bakinih kredenaca, kako se ko snašao. Na stolu vidim kutiju od telefona, a onda vidim telefon, šepuri se onako nov. Pitam da telefoniram.'Može, samo je malo komplikovano!' Onda on vadi jedan list. Dugo čita i pritiska tipke, a onda ponovo čita, pa ponovo pritiska; to traje u beskraj.'Daj meni', kažem, 'ti radi svoje'. Pogledam uputstvo za upotrebu telefona; ne mogu očima da verujem; liči na ona vojna uputstva prilagođena debilima.
'Da ovo nije pisao neki starešina od onog vojnika?', pitam. 'Moguće', kaže, 'koliko su ih sa svih strana stisli, možda se povlače na Univerzitet.' Bilo kako bilo, evo kako glasi uputstvo: Pozivanje brojeva u lokalnoj telefonskoj mreži (lokala): Pozivanje telefona u lokalnoj telefonskoj mreži vrši se jednostavnim biranjem željenog broja lokala... Pozivanje brojeva u javnoj telefonskoj mreži. Pozivanje telefonskih brojeva u javnoj telefonskoj mreži vrši se na sledeći način: 1. Nakon podizanja slušalice ukucati broj 1 sa tastature telefona 2. Ukucati korisničku šifru (petocifrena kombinacija) 3. Ukucati simbol (taraba) sa tastature telefona 4. Ukucati broj 0 sa tastature telefona 5. Ukucati željeni telefonski broj koji se poziva.
Ponovno pozivanje prethodno pozvanog broja može se izvršiti pritiskom tastera REDIAL sa tastature telefona, bez ponavljanja prethodno opisanih koraka.
NAPOMENA: Cena impulsa odgovara ceni za pravna lica i oko 2 puta je skuplja od cene impulsa koja važi za fizička lica. (Detaljne informacije se mogu naći na www.telekom.yu
Pitam se koliko bi objašnjenje bilo da su im kupili mobilne telefone sa svim onim funkcijama, ili kompjutere daleko bilo. Posle bi mogli veoma stručno da komuniciraju sa ostatkom naučnog sveta.
