Izvor: RTS, 06.Jul.2023, 09:05
Шарене цене малине, произвођачи тврде да су у Титанику и траже спас
Није постигнут договор о откупној цени малине. У Влади су разговарали малинари, хладњачари и представници Министарства пољопривреде. Произвођачи су и даље незадовољни ценом. Хладњачари кажу да не могу да понуде већу цену због прошлогодишњих губитака. Предложено >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << је да се формира Радна група која би утврдила произвођачку цену. Божо Јоковић из задруге "Наши воћари" каже за РТС да морају да виде у чему је проблем, ако на светском тржишту не могу да се изборе са најквалитетнијом малином и да у Србији постоји проблем менаџмента. “Овде смо испали колатерална штета у целокупном систему малинарства где смо јуче чули од великих извозника да они планирају да промене своју делатност", каже Јоковић.
Божо Јоковић, директор Земљорадничке задруге "Наши воћари" изјавио је гостујући у Дневнику РТС-а да су јуче били на састанку у Влади Србије и да су имали, како је рекао, “једну шаренолику изјаву и шаренолике цене, где смо дошли до ситуације да имамо од 130 динара до 240 динара“.
“Тај велики распон свега тога не чини тржиште конкурентним, то су хладњачари, велики извозници изјавили, са друге стране, произвођачке групације, удружења су изјавила да ће позвати произвођаче да прекину бербу, да нема више сврхе брати малину на овако ниским ценама, што је погубно за целокупну популацију“, навео је Јоковић.
Али, додаје, удружење "Наши воћари", које окупља мале задруге и велике произвођаче малине и хладњаче, има заказан састанак 10. јула у Београду у Агроклубу, где хоће да направе "заокрет у свему и да покушамо још једном да се спасимо“.
“Овде смо испали колатерална штета у целокупном систему малинарства где смо јуче чули од великих извозника да они планирају да промене своју делатност. Моја изјава је била да смо се укрцали 2000-тих у Титаник, који се слупао, сад је питање спасавај се ко може“, истакао је Јоковић.
Истиче да морају да виде у чему је проблем, ако на светском тржишту не могу да се изборе са најквалитетнијом малином.
"Проблем менаџмента"
Наводи да имамо један од најбољих квалитета малине у свету, али да у Србији постоји проблем менаџмента.
“Значи, морамо под хитно да радимо на томе и једина врата на која морамо да куцамо су институције, да покушамо да дођемо до тих фондова, да дођемо до тих кредитних линија, да направимо финализацију производа са једним великим степеном искоришћења тог производа и са једним премијум производом који ће бити конкурентан на светском тржишту. Светско тржиште тражи то, ми смо база сировине били годинама где смо се закуцали у тој целој причи. Једноставно, све су нам увек други криви. Није нама нико други крив, сами смо криви“, казао је Јоковић.
Према његовим речима, 72 хиљаде тона извезено на пресеку јун 2022-2023, а 5,5 хиљада тона увезено малине, баш толико колико имају мале хладњаче на лагеру.
“По веома великим ценама је увезена у односу на оно што је нама нуђено у продаји, ми нисмо продали. Колатерална штета су наши произвођачи који су окупљени били деценијама око нас где смо градили нешто што се све срушило као кула од карата. У понедељак ћемо изаћи у јавност са свим чињеницама и једноставно стратегијом како наставити овај пут даље. Једноставно, некоме коме се не свиђа малинарство не мора да буде, али ми смо зависници и ми живимо од овога. Наши дедови и очеви су били у томе, ми смо ту и оставили смо нашу децу да живе од тога. Нема нико право то у овој земљи да уруши“, каже Јоковић.
"Немамо други правац"
Сматра да је министарка пољопривреде “по први пут изнела неке ствари у опречном мишљењу и разговору са извозницима да нису те актуалне цене које се пропагирају и које се спроводе по систему, да је то једноставно буд зашто распродато“.
Наводи да је сада још горе стање у односу на тржишту у малинарству.
“Хоћемо да замолимо наше произвођаче који су предали малину, где је малина на лагеру, где је све предато, сви папири су предати, све је урађено у току кредитног одлучивања, да се стрпимо мало да бисмо се наплатили, а онда да видимо куда нам је даље. Једноставно ми немамо други правац живота и развоја у овом крају, једино да урадимо једну колективну сеобу из овог краја. Мислим да то ничему не води, надамо се и рачунамо на државу која ће ступити с нама у контакт и направити један партнерски однос где хоћемо да направимо један модел као све развијене земље у свету, да не буде појединачних интереса већ да буде широка лепеза интереса“, закључио је Јоковић.
.jpg)
