Izvor: Objava, 16.Avg.2018, 11:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

РЕАЛИЗАМ

Покрет у књижевности и уметности уопште који је настао у Француској средином XIX в., у време када је романтизам већ достигао свој врхунац и постепено се претварао у стил који је био извештачен, нестваран и неприродан. Теоретичари реализма и писци сматрали су да је објективно посматрање и приказивање ликова онаквим каквим они стварно јесу основни циљ уметности. Ускоро је термин реализам прихваћен и у другим европским књижевностима и проширен на дела која су била сродна са делима француских књижевника и сликара реалиста. У суштини, то је било развијање једне од уметничких метода која је од давнина постојала у књижевности и уметности уопште, с обзиром на то да је у прошлости створено много дела која се могу означити као реалистичка.

Највећа достигнућа реализма остварена су у прози захваљујући настојању писаца да што дубље захвате друштвену и животну стварност. Тако је Балзак својим циклусом "Људска комедија" створио грандиозно дело реалистичке анализе друштвених односа. Значајни реалисти у Француској: Стендал ("Црвено и црно"), Флобер ("Мадам Бовари") и др.; код Енглеза Дикенс и Текери, а код Руса Гогољ и др. Најпознатији француски сликар-реалиста је Курбе. У српској књижевности најважнији представници реализма су били: Глишић, Лазаревић, Сремац и др.