Izvor: Objava, 26.Jul.2018, 00:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЈОВАН МУШКАТИРОВИЋ

Рођен у Сенти 1743. године у угледној породици, потомак је српских граничара. Током 1764-1766. године похађа протестантски лицеј у Пожуну, па студира право у Пешти. Студије завршава 1773. године поставши први српски правник. Био је адвокат у Новом Саду, заступао је Епархију сремску. Касније је био сенатор у градској скупштини Пеште. Био је рационални мислилац свог времена, први следбеник Доситеја Обрадовића, борећи се писаним делима, правним ангажовањем и реформама против заосталости, сујеверја и незнања у народу, истовремено унапређујући културу и ширећи научну дисциплину. Припадао је великој нацији просветитеља и том настојању посветио је цео свој живот. Први се бавио сакупљањем народних умотворина, изрека и приповетки, али се истовремено бавио и историјом Срба у Угарској. Писао је и студије привредног садржаја. Главна су му дела поучна књига "Краткоје размишљање о праздници", збирка народних пословица, изрека и умотворина "Причте илити по простому пословице" (први и други део) и историјски спис "Черте серпског живота у Унгарији". Са супругом Катарином имао је петоро деце. Преминуо је 26. јула 1809. године у Пешти и сахрањен је у порти православне цркве.