Izvor: RTS, 16.Jan.2024, 22:24
Мајка и ћерка из Србије заробљене већ данима на Реиниону због урагана “Белал”
Две држављанке Србије затекле су се на острву у Индијском океану баш када га је погодио ураган. Сараднику портала РТС-а и оснивачу Удружења "Адлигат" пренеле су своје утиске о том доживљају чекајући да се евакуишу са острва.
Наташа Ђукић, светска >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << путница из Крагујевца која живи на Криту, уместо туристичког разгледања рајског острва нашла се са ћерком усред ванредног стања под забраном да се 36 сати излази из безбедних грађевина. Интернет и електронске везе на острву су поремећене, а за сад је једна особа погинула.
“Данас је у подне престао да важи црвени аларм. У 12.05 као да је сво становништво изашло на улицу. Продавнице и бензинске пумпе још нису радиле, а свуда су се формирали километарски редови. Нас је то изненадило”, рекла је Наташа Ђукић.
Хотели су тако грађени да немају стакла на отвореном, него је увек између нека врста зида. Сваких неколико година слична олуја прође близу Реиниона, а у просеку на сваких десетак година прође преко самог острва.
“Нас су закључали у хотел и нисмо могли да изађемо на улицу. Међутим, на телевизији смо видели да је било људи и на улицама који су у томе проналазили узбуђење и желели да гледају океан током олује. Највише људи је управо тако повређено, када их је поклопио велики олујни талас, иако нису били на самој обали", додаје.
Аеродром је остао затворен шест сати пошто је угашен црвени аларм, када је отворен за хитне летове, али је лет који је српска породица данас имала са Реиниона, отказан.
“Реинион је званично део Француске и самим тим и Европске уније, али су прекршили многа правила и законе у вези са међународним транспортом. Нико нам се није обратио, ми смо покушавали да дођемо до представника авио компанија, власти, било кога – никакву информацију не можемо да добијемо, сем да је аеродром у Маурцијусу, где смо требали да летимо, поплављен. На стотине људе окупило се око улаза у аеродром. Не знамо када ћемо и како одавде отићи. По европским прописима морали би да нам обезбеде смештај и основне потрепштине, а не ми сами да се сналазимо”, говори у даху Наташа Ђукић и сведочи о томе да су дуж путева почупани електрични водови и да се свуда види изломљено на стотине стабала.
Већина путева је била затворена све до данас, а поломљена стабла се још увек свуда могу видети. Улице су прекривене клизавим лишћем што вожњу чини нарочито опасном.
“Свуда су екипе са посебним усисивачима које то скупљају. Веома су организовани, одмах су сви кренули да чисте, да пакују побацане ствари, лишће, дрвеће, већ после неколико сати већи део штете је уклоњен”, каже Наташа.
Истиче да је данас успела да се прошета и изађе на обалу.
“Било ми је веома тешко да видим на хиљаде гнезда оборених на земљу. Веома волим животиње и погодила ме је та сцена”, каже Наташа и истиче да оваква природна непогода оставља страшне последице у животињском и биљном свету за које су потребне деценије да се санирају.
Овај текст и снимци не смеју се преносити или преузимати без дозволе аутора.
