Izvor: Politika, 03.Mar.2011, 23:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život piše romane
– Odoše nam bre klinci, život sve gori i gori – kaže Miki. Život neje fer, gadovi po pravilo žive bolje i podužo, neje lako, kad nešto dobro u ovuj našu zemlju menjač automatski u rikverc. A ondak u rikverc i ljudi: moraja sam da odem, ondak smo se zaboravili, izgubili, uspeja sam, nesam, teško je i ovdena al’ i tam, voleo bi da odem i da se ne vrćam, vreme mi je da se vrnem, ne mogu, počeo sam nov život. A ondak život prođe u tuj dilemu kude je sreća bato i da l’ sam gu našao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tam ili izgubija uz ovuj moju bežaniju. Bar meni mi se tako pričinjava. Vide gu onomad, ne znam posle kolko godine opet došla doma, hoda ispred na tri koraka, noge jake al’ srce slabačko, ne dava da gu stignem i pitam kakav vu je život bez nas. Meni mi se bar čini da je život ranije bio mlogo bolji a da sadašnji ubiva. A neje ni čudo. Tolko smo se sa drugi i međusobno tepali. Bate počeo i život da tepa. Ima jedna izreka: kad život počne da te tepa tolko da otekneš pravi se da si debel. Razumem ja toj al’ ne razumem da si svaki dan u Srbiju četri čoveka uzme život.
Miki pravi pauzu.
– Oćeš čokoladu?
– Hoću. Imaš li neku?
– Imam.
– S lešnikom?
– S mušmulu.
– Nemoj tako malodušno Miki. Evo ti jedna priča. Isto iz života, da vidiš da on ne uzima samo nego i daje. Priču priča žena koja se bavi vantelesnom: posle neverovatno mnogo pokušaja bračni par odlučuje da pokuša još jednom, poslednji put. Na dan kada jedini embrion treba da se vrati majci konstatuje se da je slab, da ima malo šanse da se prihvati ali nema se izbora. Jedan je i tu je. Na taj isti dan gine vrlo bliski član porodice, svi koji rade u toj bolnici su oko bračnog para, tuguju a pitaju se kako da smire ženu, kako da kažu koliko im je žao i da ona treba da misli na budući život. Da treba da želi da se taj mali život pretvori u veliki i u neku ruku nadoknadi izgubljeni... Život je čudo moj Miki. Nekad uzima, nekada duplira. Taj jedan krhki embrion podeli se u majci na dva i rode se dva prelepa zdrava dečaka. Vidiš, život uvek nudi šansu pa makar u jednom trenutku izgledalo da je više nemamo, da nećemo izdržati i preživeti, da se nema snage, da je kraj i da nam nema gore jer smo skroz dole. Život uvek nudi šansu i kada je ona 0,2 odsto i da se od jednog embriona stvore dva nova života. Miki, i kad nam je šansa nula odsto život nudi jer život piše romane.
– Samo treba neko da gi čita.
Miodrag Stojković
objavljeno: 04.03.2011.
.jpg)
