Izvor: Politika, 27.Sep.2012, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iskreno govoreći
Ugojio sam se? O, Bože! Pa zašto mi to niko nije rekao!?
Vratio si se odmora? Ugojio si se.
Nikad ne znam kako da odgovorim na takav komentar. Izgleda da su ljudi, opsednuti time da budu iskreni jedni prema drugima, srećni da jedni drugima govore uvredljive stvari u ime iskrenosti. Tako će vam reći: debeo si; izgledaš užasno; ćelav si; cipele su ti ružne; mirišeš odvratno.
I ovo se dešava onda kada vam je dan DOBAR.
Od kada je grubost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << postala nešto što se prihvata i toleriše u ime Iskrenosti? Često čujem kako ljudi govore da oni nisu ljubazni, već su iskreni prema drugima. Ako to znači da je apsolutno neophodno da neko nabroji sve moje mane, neuspehe i greške dok se prijateljski pozdravljamo, pretpostavljam da bih to mogao da prihvatim. Pitam se samo da li je ikada zaista neophodno reći sve te stvari?
Šta je suprotnost ljubaznosti? Ako kažemo da je biti iskren suprotnost, onda to znači da nas svako ko je ljubazan prema nama laže. To prosto nije istina. Biti ljubazan ne znači govoriti laži. Ukoliko sam se ugojio tokom leta, ne očekujem da mi neko kaže da sam smršao. Ali, takođe, i potpuno sam svestan da sam se ugojio – nije mi neophodno da me neko informiše o tome.
Ugojio sam se? O, Bože! Pa zašto mi to niko nije rekao!?
Ovo se često opisuje kao srpski način, nasuprot anglosaksonskom načinu komunikacije. Tipičan anglosaksonac se ne konfrontira. Ne želi da uvredi. Govori izokola. Ako želi da da negativan komentar, uvije ga u pitanje ili frazu koja ne povređuje. Često pravi šale na svoj račun, koje mogu da ukažu i na neku vašu manu. On vas ne laže – on filtrira.
S druge strane, srpski način je mnogo direktniji. Neko možda želi da govori o svom odmoru na Halkidikiju, o psu svog suseda ili stavu prema Bus-plusu, ali najpre mora da objavi da vidi da ste debeli. Toliko je očigledno njemu i svima ostalima da ste se ugojili, da bi bilo potpuno neiskreno ako vam to i ne kaže. U momentu kad je konačno to izgovorio, može da se vrati na stvarnu temu vašeg razgovora.
Ovo važi i kada dođe do jednostavnih ,,da” i ,,ne” pitanja. I dalje ostajem bez teksta kada uđem u neku beogradsku prodavnicu i pitam da li imaju neki proizvod i čujem samo: ,,Nema”. To je direktno. Često je i činjenica. I verbalno je ekonomično. Nikakva izvinjenja. Nikakva obećanja o tome da će nešto možda stići sledećeg utorka. Samo jedno jednostavno, kratko, NE.
Objašnjenje zašto nečega nema, informacija da će uskoro stići ili da imaju još niz proizvoda koji bi vam se mogli dopasti su različiti oblici ljubaznosti. Kao potrošač, ja volim tu vrstu ljubaznosti. Uporedite:
– Imate li pertle?
– Nažalost nemamo. Možete pokušati kod Vilsona u radnji do nas ili navratite sledeće nedelje. Do tada bi trebalo da ih dobijemo.
– Imate li pertle?
–Ne.
– Nemate ništa više da mi kažete?
– Debeli ste.
Verujem u različite stilove komunikacije i ne mislim da je biti direktan ili indirektan bolje ili lošije jedno od drugog.
Kada je ljubaznost laž, a iskrenost sposobnost da kažete svaku uvredljivu stvar koja vam padne na pamet, onda su pravila komunikacije koja ja poznajem potpuno izvrnuta naopačke. Eto, potrudite se da razumete ukoliko slučajno kažem nešto što vas ne vređa, napada ili ostavlja ožiljke na vašem egu. To je zato što sam Lažov.
Amerikanac u Beogradu
Kris Farmer
objavljeno: 28.09.2012.
