Izvor: RTS, 18.Jan.2024, 09:55
Ниске температуре, већа потрошња огрева – какав је квалитет дрва и пелета које користимо
Потражња за дрвима и пелетом није била велика, пошто температуре до јануара нису биле толико ниске. Многи трговци купују и продају огрев без документације, а из Министарства трговине нису одговорили на који начин се контролише квалитет дрва и пелета који се користи >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << у Србији.
Има још дрва на једном стоваришту на Дорћолу. Спакована и сложена у мрежице. Није била велика потражња јер ни зима до сада није била тако хладна. Има и пелета. Сваки џак и свака палета дрва морају да имају одређену документацију.
"Свака палета мора да садржи од ког је дрвета произведен пелет, колико одсто има букве, ако је 80 одсто буква, 20 одсто четинар или 100 одсто четинар, код ових увозних имате класу горивости Е1 или Е2, то зависи од састава дрвета", рекла је Тања Апрцовић, власница стоваришта у Београду.
Стандарди постоје, али питање је колико се поштују. Требало би да грађани обрате пажњу на то да ли пелет има ознаку о контроли квалитета. Ако је калоричност ниска, то је огрев лошијег квалитета, али важно је да трговци то назначе.
Огрев лошег квалитета испушта више загађујућих честица
Kалоричнији огрев је скупљи. Међутим, дешава се да се огрев лошијег квалитета продаје по вишој цени и ту би контрола требало да буде строжа. Неквалитетан огрев при сагоравању у животну средину испушта више загађујућих честица.
"Ви можете да купите шта год хоћете с тим да то што сте купили заиста јесте то што пише у декларацији, а како ћете га пласирати на тржиште то је ваше, али не постоји неки минимум да се каже гориво мора да буде тако и тако. Kада купујете можете рећи купио сам најлошије гориво, али тако га морате и декларистати. Не постоји нека категорија 1, 2, и 3 па да се одреде цене, то је само на продавцима и купцима да прихвате", рекао је Душан Васиљевић, међународни стручњак за стратешко планирање у области енергетске безбедности.
"Некад смо ми имали стандарде којих смо се придржавали, сад свако има неке своје стандарде, сад колико се тога придржавамо, колико је то усклађено са нашим стандардима, доста има робе из увоза", навела је Тања Апрцовић.
Сваки увоз контролишу тржишна инспекција и царина, али на питања како се контролише квалитет дрва и пелета који се увезу и каква документација је потребна, одговоре од Министарства трговине нисмо добили.
У лабораторијама се контролишу калоричност, количина пепела, влажност...
Инспекције контролишу и продавце на стовариштима. Велики проблем је то што многи трговци купују огрев без документације, а тако га и продају. Грађанима је једино важно да је квалитетан.
То се проверава у овлашћеним лабораторијама, којих има неколико у Србији. Испитују се: калоричност, количина пепела, влажност и димензије и на основу тога се одређује ниво квалитета.
"Kонстатују каквог је квалитета и каквог је састава употребног, од степена влажности, састојака, ако је дрво ту је влага битнија на пример, и одређује се нека калоријска моћ, да ли је то тако или није потрошач може само да претпоставља", додао је Васиљевић.
Важно је купити огрев на време, дрва од априла до јуна, како би се осушила. Сува дрва при саговревању емитују мање штетних честица.
Према подацима стручњака са Шумарског факултета, у Србији од седамдесетак произвођача пелета, само неколико има европске сертификате.
Скоро је покренута иницијатива да се донесе Правилник о квалитету дрвних горива како произвођачи и трговци не би могли да продају огрев без атеста, сертификата и декларације.
Дебљина новчаника одређује колико ћемо квалитетан огрев купити, али можда бисмо могли да издвојимо и додатних 100 до 200 евра за нешто квалитетнији, мислећи, пре свега, на своје здравље.
.jpg)
