Izvor: B92, 25.Jun.2010, 17:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nepriznati pronalazač kompjutera
Tomas Edison je izumeo sijalicu, Nikola Tesla naizmeničnu struju, braća Rajt su se prvi podigli sa zemlje letelicom sa motorom. U svetu je bilo još pronalazača koji su uticali na čovečanstvo. Ali, ko je izumeo kompjuter?
Autori: Mihael Engel / Nenad Briski
Izvor: Deutche Welle
Na osnovu prava na patent može se odgovoriti da je pronalazač kompjutera bio engleski matematičar, zatim filozof, pronalazač i politički ekonomista Čarls >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Bebidž, koji je u 19. veku prvi došao na tu ideju.
Međutim, prvi funkcionalni kompjuter na svetu je u svakom slučaju izumeo Konrad Cuze i to 1941. godine, u sobi njegovih roditelja u Berlinu, a 22. juna 2010, navršava se 100 godina od njegovog rođenja. To je ujedno bio i razlog da glavni grad Nemačke, 2010. proglasi „Godinom Cuzea". Konrad Cuze je umro 18. decembra 1995, a o tome kako je sve počelo pričao je u jednom intervju iz 1992.
„Završio sam građevinski fakultet i u građevinarstvu su neophodni proračuni statike što iziskuje mnogo računanja. Tražio sam način da automatizujem te proračune i na kraju sam došao do onog što danas nazivamo kompjuter."
Kompjuter Z1, napravljen 1938. godine, sastojao se od lima, šipki i ručica. Savršeniji model Z2 imao je i telefonske releje, a model Z3, napravljen 1940. godine, bio je prvi kompjuter na svetu koji je funkcionisao. Računar se sastojao od 600 telefonskih releja, bio je velik kao orman i danas se nalazi u „Nemačkom muzeju" u Minhenu.
Konrad Cuze nije napravio samo ono što se danas zove hardver, nego mu je bio potreban i program, odnosno softver. Uputstva i brojevi bili su na binarnim trakama, a mašina je na osnovu toga pravila proračune.
Izgubio pravo na patent
Konrad Cuze rano je shvatio univerzalnost računara. Nije bio član nacističke stranke, ali je svoju mašinu stavio u službu rata – za projektovanje novih aviona i dešifrovanje poruka saveznika. Kasnije je izjavio da je to za njega pre svega bio tehnički izazov.
Model Z4 napravio je 1944. te godine, tek 1950. je prodat u Cirih, ali tada je konkurencija već bila daleko izmakla – pre svega američki koncern IBM koji je pravio računare prvo sa cevima, a onda sa tranzistorima.
Cuze je 1940 osnovao sopstvenu kompaniju koja je bankrotirala 25 godina kasnije, ali za njega je najveći poraz bio gubitak u sporu oko prava na patent. „To je bilo veliko razočaranje, presuda nije bila u redu – to je bilo jasno i slepcu", sećao se Cuze.
Šezdesetih godina, posle bankrotstva, počeo je da se bavi slikarstvom – pored ostalog napravio je portret Bila Gejtsa koji je danas u sedištu Majkrosofta.
