Izvor: Tech-Lifestyle.com, 10.Maj.2016, 15:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Digitalni život starih majstora

Sećam se oduševljenja kada sam, sredinom devedesetih godina prošlog veka, prvi put video Fractal Design Painer, aplikaciju koja neverovatno realno simulira slikarske tehnike. Negde sam pročitao da su autori, zajedno sa brojnim umetnicima, oformili slikarsku labaratoriju opremljenu bezmalo svim dostupnim umetničkim alatima i sredstvima ne bi li platna, četkice i boje verno pretočili u digitalni oblik. Od tada je tehnologija značajno napredovala, pa danas svaki program za rad sa računarskom grafikom poseduje i efekte koji oponašaju stil slavnih slikara. Ipak, to što na svoju fotografiju možete da primenite filter tako da izgleda kao da je oslikana kratkim potezima četkicom, ne čini vas automatski Vinsentom Van Gogom.
Sledeći Rembrant
Grupa istoričara umetnosti, slikara, naučnika, inženjera i softverskih eksperata već godinu i po dana naporno rodi na projektu „Sledeći Rembrant“ sa ciljem da uspe u narednom velikom koraku – kreiranju slike koja treba u potpunosti da izgleda kao da ju je naslikao Rembrant, veliki holandski umetnik koji je stvarao pre gotovo četiri veka. Stručnjaci su korišćenjem najsavremenije tehnologije detaljno proučili više od 300 portreta slavnog slikara i sve dobijene podatke slili u poseban namenski razvijen softver. Kao rezultat, korišćenjem 3D štampača sposobnog da nanosi slojeve boje kao što bi to učinio umetnik, nastao je portret koji bi, prema mišljenju mnogih, slobodno mogao da potpiše Rembrant lično. To je ipak nešto što vaš Fotošop ne ume. Ovo, naravno, nije ni prvi ni poslednji pokušaj da se veština umetnika pretoči u tehnološko rešenje. Mnoge institucije i kompanije godinama unazad rade na osmišljavanju softverskih algoritama sposobnih da simuliraju kreativnost. Pre nekih godinu dana razvijen je model koji koristi princip neuronskih mreža za bolje razumevanje kreiativnog procesa i percepcije umetnosti. Premda još nisu dostupni javnosti, prvi rezultati primene ove metode deluju neverovatno, i samo je pitanje vremena kada će postati sastavni deo komercijalnih programa.
Digitalna umetnost
E sad, postavljaju se mnoga pitanja – od toga da li se ovako generisane slike i druga dela zaista mogu smatrati umetnošću, preko redefinisanja vrednosti umetničkih dela, do potencijalnih opasnosti od krivotvorenja i drugih prevara. Smatram da stvarna opasnost ipak ne postoji. U više navrata u istoriji postojao je strah da će tehnološki razvoj ugroziti ljudske veštine, ali se ispostavilo da je bojazan neopravdana. Uostalom, kompjuter je sposoban da generiše muziku, ali ne može da zameni muzičare ili da komponuje dela velikana klasike. Originalnost, inovativnost i sveže ideje još uvek su autentična osobina ljudskog roda, a količina emocija koje umetnost izaziva u nama direktno je povezana sa energijom koju je umetnik uneo u kreativni proces. Naravno, sve do momenta kada veštačka inteligencija dosegne sledeći stadijum, ali to je već jedan potpuno drugi trend.

Nastavak na Tech-Lifestyle.com...