Evropska unija skraćenica EU je nadnacionalna i međuvladina unija, zajednica od 28 država sveta.
Unija je nastala od ekonomske evropske zajednice koja je osnovana rimskim ugovorom 1957. godine od strane šest država, zajednica se širila pridruživanjem novih država i tako je stekla veliku moć.
Zajednica je oformljena pod Mastrihtskim ugovorom 1992. godine . 2007. godine je predviđena izmena i dopuna sadašnjih sporazuma Lisabonskim potpisanim sporazumom gde su korigovane pravne strukture Evropske unije. Proces je završen u novembru 2009. godine zajednica je uključena u sve države članica gde postoji tržište sistema gde se garantuje slobodan protok roba usluga i kapitala.
Evropska unija je 2002. godine uvela zajedničku valutu pod nazivom evro koja se koristi u svetu i članicama unije. Evropska unija je teritorija na kojoj živi blizu pola milijarde ljudi. Kontrola pasoša na svim graničnim prelazima je ukinuta Šengenskim sporazumom. Politička aktivnost Evropske unije je zastupljena na svim poljima od zdravstva do ekonomske i politike odbrane. Eu je definisana kao federacija u monetarnim odnosima, konfederacija u socijalnoj politici, međunarodna organizacija u spoljnoj politici. Saradnja se odnosi na slobodnoj trgovini, poljoprivredi, zaštiti životne sredine, zaštite potrošača, tržište na carinskoj uniji, zajedničkoj politici u sferi ribarstva i poljoprivrede.
Unija ima svoje članice u svetskoj trgovinskoj organizaciji, posmatrač je na samitima ujedinjenih nacija i grupe osam. Bez obzira na veličinu prava i obaveze država članica jednaki su. Građani Eu predstavljeni su u Evropskom parlamentu a države članica u Savetu ministara. 21 članica unije je i članica nato pakta. Važne institucije evropske unije su evropski parlament, evropska komisija, savet evropske unije, evropski sud pravde, i evropska centralna banka, sve ove strukture tesno sarađuju i povezane su jedna sa drugom. Stanovnici evropske unije svoje predstavnike u parlamentu biraju svakih pet godina. Koristi koje pruža učešće u jedinstvenom evropskom tržištu, uz kvalitet života građana u zemljama članicama EU, osnovni su razlozi koji Evropsku uniju čine izuzetno privlačnom za zemlje nečlanice. Međutim pre nego što zemlja postane član Eu potrebno je da ispuni određene uslove tj kriterijume iz Kopenhagena usvojene na sastanku Evropskog saveta u Kopenhagenu 1993, koji su dopunjeni na sastanku Savetu u Madridu 1995. godine.
Ukratko za članstvo u Eu država treba da ispuni:
1 Političke uslove da ima stabilne institucije koje su garancija demokratije, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava i prava manjina.
2 Ekonomske uslove da ima funkcionalnu tržišnu privredu sa preduzećima koja se uspešno mogu nositi sa konkurencijom koju donosi učešće u jedinstvenom evropskom tržištu.
3 Da prihvati zajednički propis da prihvati i primeni propise Eu koji regulišu različite oblasti ekonomske i monetarne unije i političkog života. Zemlje koje su izrazile želju da postanu članice Evropske unije dele se u dve kategorije: Kandidati među kojima su i Crna Gora, Island, Makedonija, Srbija i Turska i potencijalni kandidati među kojima su Albanija, Bosna i Hercegovina, i Kosovo koje je prihvaćeno na više sporazuma nelegalnih iako je po neregularnom i nezakonitom procesu jer je sastavni deo Srbije.
Zbog sve većih neslaganja u politici i teškim finansijskim situacijama u svim državama unije sve je više nezadovoljnih građana na ulicama i skupova. Više zemalja rade na tome da prekinu ugovore i napuste uniju jedna od njih je i Češka. I Velika Britanija je najavila napuštanje unije, u pripremi je referendum u Nemačkoj, Poljskoj, Mađarskoj, Italiji, Španiji, Belgiji, Francuskoj i Švedskoj o napuštanju Unije.
Zajednica se suočava sa opstankom i krizom. Već nekoliko godina i nazad Evropska unija se suočava sa sve većom nezaposlenošću i sve ozbiljnijim pretnjama od terorizma. Migrantska kriza i neslaganje zemalja članica o ovom gorućem pitanju dala je vetar u krila svim evroskepticima širom Evrope i ponovo u prvi plan izbacila i dovela u sam vrh popularnosti desničarske partije.
Vučić pogazio reč datu Marti Kos i srušio šansu Srbije za Šengen
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije ispoštovao dato obećanje zvaničnicima EU tokom sastanaka na marginama...
Izvor: Radio 021, 19.Feb.2026, 22:24
EU proglasila Revolucionarnu gardu Irana za terorističku organizaciju
Evropska unija je danas zvanično proglasila Revolucionarnu gardu Irana za teororističku organizaciju.
Izvor: Radio 021, 19.Feb.2026
Bekerat: Predlog zakona za upravljanje kohezionom politikom doprineće pregovorima za članstvo Srbije u EU
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat izjavio je danas na javnom slušanju o Predlogu zakona o uspostavljanju i funkcionisanju...
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Feb.2026
Srbija se ponovo jedina nije uskladila sa odlukom EU o sankcijama Rusiji
Srbija nije među državama koje su se usaglasile sa novim restriktivnim merama Evropske unije prema Rusiji.
Izvor: Radio 021, 19.Feb.2026
Koliko je realna nova ideja Vučića: Da Srbija uđe u EU, ali da nema pravo veta
"Za Srbiju je članstvo u Evropskoj uniji bez prava veta prihvatljivo", rekao je za nemački list Frankfurter algemajne cajtung predsednik Aleksandar Vučić.
Izvor: Radio 021, 19.Feb.2026
Vučić: Članstvo u EU bez prava veta prihvatljivo
Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić smatra prihvatljivim članstvo Srbije u EU bez prava veta.
Izvor: Nezavisne Novine, 19.Feb.2026
EU GRANTOVI: Podrška nezavisnom medijskom sektoru u Srbiji 2026
Evropska unija objavila je poziv za podnošenje predloga projekata „Podrška nezavisnom medijskom sektoru u Srbiji 2026“ (EuropeAid/185600/DD/ACT/RS) čiji je cilj jačanje slobode izražavanja, kvaliteta i pluralizma medija u Srbiji, kao i borba protiv dezinformacija, manipulacija i lažnih vesti, u skladu sa važećom Medijskom strategijom Srbije. Poziv je namenjen medijskim organizacijama i medijskim udruženjima koja deluju u Republici Srbiji, a projekti treba da doprinesu unapređenju...
Izvor: DobreVesti.rs, 19.Feb.2026
