Izvor: Kurir, 15.Apr.2011, 08:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VEŠTINA PREĆUTKIVANJA
Jeste li nekad bili odbačeni, gospodine? Ne pričajte mi o malim progonima, o ličnim neprilikama kad vas društvance s kojim ste se družili sa, ili sasvim bez razloga, napusti. Ne govorite mi kako ste se osećali kad su vas vaša žena i ljubavnica, ne mogavši da se dogovore čiji ste, obe šutnule... Ne brbljajte o svom malom i neprimetnom antikomunizmu zbog kog ste, da su vas otkrili, mogli stradati... Ne govorite mi o svom strahu da će vas bivši režim dokrajčiti i kako ste prizivali i >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << prizvali u pomoć ceo svet, sa sve bombarderima, ne bi li odahnuli i živeli slobodno.
Nekada, ne tako davno, za vreme predsednika, cara i kralja Tita, odbačenost je bila časna privilegija. Borili smo se za titulu otvorenog, a ponekad i zatvorenog, antikomuniste. Setite se druga Đide. S vrha države, u ćorku. Kaznili su Đilasa zbog toga što se usudio da misli drugačije. Bivši drugovi su se takmičili ko će ga dalje i doslednije odbaciti u zasluženi antikomunistički mrak u kom nema života. Kad je Đido prvi put izašao iz ćorke, videlo se da je neprilagodljiv. Opet govori, i piše. Nazad u ćorku! Koliko je muka priredio onima koji su ga otvoreno prezirali, diveći mu se krišom. Nitkovi su, overavajući svoje partijske knjižice, u intervjuima i feljtonima, opisivali “veleizdaju i jad bivšeg vođe”. Poznavaoci komunističke partijske istorije i danas spore o tome ko je koga odbacio, partija Đilasa ili Đilas partiju. Neka ih, nek spore. Tek, istina je, od Đilasa se moglo učiti da je, uz lični rizik, o komunizmu moguće misliti i ono što nije dozvoljeno.
Milovan Đilas je, okreni-obrni, bio nepokorni disident u vreme jednostavnije od ovog u kom danas bivakujemo. Mogao je da bira između Istoka u koji je sumnjao i Zapada, koji je proveravao. Ne znam da li bi se i sam Milovan Đilas, prekaljeni revolucionar i ne manje čvrsti disident, snašao danas i ovde, u ovom i ovakvom svetu. U šta bi danas, kad više nema ni komunizma ni demokratije, verovao!? Milovan Đilas, Aleksandar Solženjicin i drugi od njih manji primeri, imali su rezervnu stranu sveta, Zapad je štitio i slavio one koji su sumnjali u Istok, a Istok svom najmoćnijem protivniku Zapadu nije ostajao dužan. Obe ideologije, i demokratska i komunistička, poražene su istovremeno. Pojeo ih je globalizam. Demokratiju su ubili, a tamo gde nisu stigli još je, malecku i nikakavu, ubijaju, pretvarajući je u bljutavu demokraturu; a komunizam je stradao ne mogavši više da podnese sebe.
Probaj danas da budeš Milovan Đilas, s kim, zašto i protiv koga! Nekada, ne tako davno, pod kraljem, carem i predsednikom Brozom, mogao si biti kriv za ono što misliš, govoriš i pišeš, to te je moglo uništiti ili proslaviti. Biraj, bori se ili prilagođavaj. Demokratura je svugde u svetu, a u Srbiji posebno, uvela novu vrstu terorizma, dogovoreno prećutkivanje! Borba je besmislena, predaj se bez borbe. Ako misliš, govoriš i pišeš drugačije nego što demokratorima odgovara, postaćeš žrtva prećutkivanja. Juče si bio poznat čovek, to ne znači da, već sutra, zahvaljujući veštini prećutkivanja, nećeš biti proteran u anonimnost. Svaku kritiku, političku, filosofsku, naučnu ili književnu, zamenio je svemoćni marketing. Ako veruješ u Koaliciju za razumevanje poluokupacije u kojoj se Srbija nalazi, bićeš miljenik dogovorenog marketinga, u suprotnom nigde te nema. Jedinka je priterana u ćošak, u stresu je, čime će se baviti čovek koji ostane bez posla, od čega će živeti?
Politika Vladajuće koalicije ili Koalicije za razumevanje poluokupacije čist je marketing. Pruža ti se prilika da biraš između Legije časti bez časti, ili čast bez Legije časti, a ti se kolebaš. Umesto da se raduješ zbog često najavljivane i odjavljivane Bele šengenske, tuguješ zbog Kosova. Krivo ti je što se Bela šengenska reklamira, a Kosovo prećutkuje. Pišeš i govoriš da ti je sumnjivo što se dolazak Bele šengenske proslavlja, a ono što se istovremeno događa na Kosovu i sa Kosovom prećutkuje. E, ako je tako, idi u anonimne! Ne umeš da prećutiš, bićeš prećutkivan! Gledaš li televiziju? Vidiš li muke parlamentarne? Opozicija postavlja Vladajućoj koaliciji pitanja na koja nema odgovora. Vladajuća Koalicija ignoriše sve parlamentarne dane, izuzev dana za glasanje. E, taj dan im je najvažniji.
Čekaš li, još, kao nekad, izbore i dan kad će svi, čak i oni koji misle kao ti, imati pravo da glasaju. Hoćeš li se još jednom, ili, hoće li te još jednom, prevariti. Lako je bilo Milovanu Đilasu, on je platio ono što misli, ti plaćaš ono što oni misle. Ne nadaj se da ćeš, dobiješ li Belu šengensku, imati gde da zbrišeš.
Brana Crnčević
