Izvor: B92, 10.Jun.2013, 23:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija ostaje bez zanatlija?

Beograd -- Ukoliko se nastavi sadašnja politika upisa u srednje škole, Srbija bi mogla da ostane bez neophodnih zanatskih zanimanja, piše Danas.

Ovaj list kao primer navodi Tehničku školu Užice, jednu od najboljih u Srbiji, koju država umesto podstreka i podrške "kažnjava" smanjenjem upisnih kvota, i to u odeljenjima za zanatska zanimanja.

Tačno je da Srbija ima problema sa natalitetom, ali nešto ne štima u samom sistemu upisa, čiji su glavni kriterijumi želje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dece i njihovih roditelja, a dodatni problem je i sve manje interesovanje učenika za trogodišnja zanimanja, zbog čega država smanjuje broj mesta za upis.

Od sedam srednjih škola u Užicu, planom upisa u narednu školsku godinu, samo je u dvema tehničkim školama smanjen broj odeljenja i to po jedno odeljenje za zanatska zanimanja u obe škole.

Manjak dece, višak mesta i mali broj bodova na testovima iz maternjeg jezika i matematike omogućava upis u četvorogodišnje škole, a to je objašnjenje zbog čega osmaci neće u automehaničare, livce, zavarivače, armirače i druge zanate, bez obzira na to što im pojedina preuzeća nude stipendije i mogućnost zaposlenja.

“Postavlja se pitanje da li problem smanjenja broja učenika, koji završavaju osnovnu školu, treba da se rešava na štetu stručnih škola ili bi ga trebalo ravnomerno rasporediti? Potrebna je detaljna analiza o tome koja zanimanja su stvarno potrebna, za šta je neophodan dijalog sa predstavnicima privrede, čije se potrebe ne uvažavaju“, kaže za Danas Dragan Tucaković, dugogodišnji direktor Tehničke škole u Užicu.

Planom upisa u Užicu je predviđeno 1.071 slobodno mesto u srednjim školama, a osnovnu školu završava oko 730 učenika, odnosno 60 manje nego prošle godine.

“To znači da je višak 340 mesta i da će svi upisati ono što žele, a roditelji žele da upišu decu u četvorogodišnje, a ne u trogodišnje škole. Nekada su se želje i mogućnosti učenika proveravale sistemom ’prepreka’, odnosno prijemnim ispitom i ako učenik nema adekvatan uspeh i dovoljan broj bodova, upisaće ono što bude mogao“, podseća Tucaković.

Međutim, takvih prepreka danas nema, jer se smanjio broj potrebnih bodova na testovima iz maternjeg jezika i matematike za upis u četvorogodišnje škole, objašnjava on i dodaje da se takvim sistemom favorizuju četvorogodišnje škole, a potom poručuje da je neophodno da država reši probleme trećeg stepena i to u saradnji sa školama i socijalnim partnerima.

Da problem nije samo u centralnoj vlasti, već i na lokalnom nivou, ilustruje činjenica da se nije u potpunosti poštovao dopis Ministarstva prosvete od 3. decembra prošle godine, kojim je preporučeno da Školska uprava, u saradnji sa direktorima škola i socijalnim parterima, blagovremeno pripremi i tom ministarstvu dostavi predlog plana upisa redovnih i vanrednih učenika za školsku 2013/2014. godinu, i to po vrsti škola, područjima rada i obrazovnim profilima.

Međutim, Tucaković kaže da on nije pozivan ni na jedan takav sastanak.

“Početkom aprila obratili smo se Ministarstvu prosvete i lokalnoj samoupravi i upozorili na to da je evidentan raskorak između broja mesta i broja učenika koji završavaju osnovnu školu i da će to smanjenje biti na štetu isključivo dveju tehničkih škola u gradu“, kaže on.

“S druge strane, u većini drugih mesta u Srbiji linearno je smanjen broj odeljenja u svim školama, ali u Užicu to nije učinjeno, već je ukinuto po jedno odeljenje za zanatska zanimanja u našoj školi i u Tehničkoj školi ’Radolje Ljubičić’“, kaže Tucaković i dodaje da je u tim dopisima ukazivao i na opasnost da će grad, posle takvog plana upisa, ostati bez zanata neophodnih užičkim preduzećima.

Osim toga, direktor najavljuje i mogući paradoks. Kako ta škola ima mnoštvo zahteva za prekvalifikacijama i dokvalifikacijama za zanimanja koja su potrebna privredi, a kojih trenutno nema u redovnom sistemu školovanja, otvara se dilema da li će škola za te programe imati nastavnike koji će, zbog gubitka norme za redovnu nastavu, postati tehnološki višak.

“Evidentno je da se navedenim problemima niko nije ozbiljno bavio, a dokaz za to je plan upisa. Njime su naša i još jedna tehnička škola u gradu uskraćene za dva zanatska odeljenja i trebalo bi da upišu samo 50 učenika, ali može se dogoditi da se, zbog slabog interesovanja i aktuelne upisne politike, u ta dva odeljenja ne upiše nijedno dete“, kaže Tucaković.

“Škola ne postoji zbog nastavnika, već zbog zajednice i potreba socijalnih partnera. Ako država kaže da je privreda naša perspektiva i najavljuje reindustrijalizaciju, zašto se smanjuje broj odeljenja za zanatska zanimanja? Time se favorizuju četvorogodišnje škole i šalje poruka roditeljima da ne upisuju decu u trogodišnja zanimanja, što je veoma loše“, navodi sagovornik lista Danas.

On kaže da bi problem u Užicu bio manji da se poštovala navedena preporuka Ministarstva prosvete, ali da je dugoročno rešenje ipak u promeni sistema upisa.

“Ukoliko ne bude promena, vrlo brzo ćemo se suočiti sa činjenicom da u obrazovnoj ponudi grada, u kome posluju Valjaonica bakra, Impol Seval, Prvi partizan, Jedinstvo, Putevi, kao i veliki broj malih i srednjih preduzeća, neće biti zanatskih zanimanja, a u rešavanje tog problema, osim države, treba da se uključe i gradske strukture“, smatra Tucaković.

Ocenivši da je postojeća mreža škola neracionalna i da ju je potrebno prilagoditi tržištu rada, uz jasno definisane kriterijume o kvalitetu, Tucaković se pita da li je Zlatiborskom okrugu potrebno deset škola koje nude mašinska zanimanja?

“Umesto toga trebalo bi da se formiraju regionalni centri kompetencija, što bi značilo da, na primer, u Arilju bude centar za tekstilstvo, u Užicu za mašinstvo, u Čajetini ili na Zlatiboru za turizam i ugostiteljstvo, odnosno da se takvi centri osnivaju tamo gde postoje realne potrebe“, predlaže Tucaković i dodaje da je projekat o tome bio u toku, ali da je zaustavljen, iz njemu nepoznatih razloga.

“Jednostavno, sadašnji sistem stručnog obrazovanja u Srbiji ne funkcioniše i vapi za uključenjem države, koja sistemskom merama treba da reši probleme. Tehnička škola u Užicu, u koju je uloženo mnogo novca, koja ima odlične resurse, najviše ocene za kvalitet rada i organizaciju, potvrđuje se u međunarodnoj saradnji, a privredi može da ponudi potrebna zanimanja, primer je da u Srbiji sadašnji sistem ne funkcioniše, jer sprečava razvoj stručnog obrazovanja“, navodi sagovornik lista Danas.

“Kao direktor biću u velikom problemu ukoliko zaposleni ne budi imali nikakve koristi od najviše ocene kojom Ministarstvo prosvete ocenilo našu školu, jer, ukoliko se nešto ne promeni, neću uspeti da održim sadašnji kvalitet, a ta vrsta nezadovoljstva neće biti usmerena samo prema meni i mojim neposrednim saradnicima, već će to biti velika šteta za ceo obrazovni sistem i državu“, navodi Tucaković.

“Naša škola sarađuje sa školama u Nemačkoj, gde je drugačiji upis i odnos prema stručnim školama. Učenik koji je obezbedio praksu u nekoj kompaniji, a koju je država odabrala, upisuje određeni obrazovni profil, a tim kompanijama nude se poreske i druge olakšice i dužne su da državi podnosu izveštaje. U Sloveniji se, kao i kod nas, razvio koncept zasnovan na željama učenika i njihovih roditelja, ali su se brzo suočili sa pogubnim posledicama tog sistema i sada favorizuju stručno obrazovanje, a i ceo taj sistem u Sloveniji je decentralizovan“, objašnjava direktor Tehničke škole u Užicu.

Nastavak na B92...