Izvor: B92, 28.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadmetanje za RK Beograd
Beograd -- Deset stranih i domaćih kompanija položilo je po 44 miliona evra i sutra će se nadmetati za kupovinu kompanije Robne kuće Beograd.
Početna cena je 140 miliona evra, a cena će se uvećavati po pet miliona evra. Aukcija će se održati u hotelu Hajat uz prisustvo medija, zvanica i predstvanike kupaca, ali ne i predstavnika Mreže za resituciju i radnika koji su najviše za to zainteresovani.
Čekić će označiti kraj licitacije, ali ne i nerešenih pitanja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od kojih je jedno vezano za restituciju. Objekat Robnih kuća u Knez Mihailovoj ulici broj 5, u Beogradu, samo je jedan od objekata koji su nacionalizovani i koji se nalaze na najprestižnijim lokacijama.
Trgovinski sud je doneo presudu o zabrani prodaje tog objekta jer je reč o nacionalizovanoj imovini. Međutim, Viši trgovinski sud poništio je to rešenje.
Mile Antić iz Mreže za restituciju kaže da je interesantno da su državni organi reagovali i na volšeban način se povlačili.
"Direkcija je reagovala, pa prvobranilaštvo. I nije u pitanju samo ova zgrada nego više zgrada koje su u vlasništvu republike.Srbije. I svakako da sutrašnje nadmetanje ne može da bude u skladu sa zakonom, i u zabluidi je ko misli da se radi o kupoprodaji", kaže Antić.
Iz Agencije za privatizaciju poručuju da se na licitaciju iznose Robne kuće kao preduzeće, i da će onaj ko kupi preduzeće preuzeti rizik da imovina ne bude onakva kakva je prikazana. To očigledno nije uplašilo 10 kompanija koje su se prijavile na licitaciju.
Ipak, postavlja se pitanje šta je motivisalo 30 kompanija koje su prvobitno bile zainteresovane da odustanu od kupovine. A da li će onaj ko sutra da najveću ponudu biti i vlasnik odlučiće se tek nakon što antimonopolska komisija bude utvrdila da njegov udeo u maloprodaji u srbiji ne prelazi 45 odsto.
Među zainteresovanim kupcima, pominjali su se konzorcijum koji su činili švajcarska firma Jelmoli, vlasnik Delte Miroslav Mišković i biznismen Milan Beko.
Pre njih Robne kuće želeo je Beneton, a i konzorcijum na čelu sa Bogoljubom Karićem, i firmom Todor. Intersovanje je pokazala i španska Zara, koja u međuvremenu ušla na srpsko tržište, a čiji je zastupnik kompanija Delta.
Sve do stečaja broj radnika se povećavao, pa je 1987. u Robnim kućama bilo zaposleno skoro 10.000 radnika.
Bivšim i sadašnjim radnicima će, ako bude postignuta početna cena, biti isplaćena dugovanja iz fonda od 15 miliona evra, a u slučaju da prodajna cena bude veća taj fond može biti maksimalno do 30 miliona evra.
Predstavnicima akcionara i radnika nije dozvoljen ulaz na aukciju, ali će ipak doći ispred Hajata.
Mila Milanka Mitrović, generalni sekretar Udruženja akcionara Robnih kuća Beograd, kaže da želi da aukcija bude uspešna i transparentna. "Da ne bude tajkunizacije, a koliko smo zadovoljni pokazaćemo daljim aktivnostima", kaže ona.
"Jako nam je bolno što nismo dobili pravo da prisustvujemo i to je indikativno, ne znamo ko se plaši, čega se plaši", rekla je Mitrovićeva.
Robne kuće raspolažu sa skoro 240 hiljada kvadrata poslovnog prostora na 34 lokacije u Srbiji, koji su tokom stečaja davani u zakup.
Ova kompanija bila je najveći trgovinski lanac u bivšoj Jugoslaviji. Svi radnici mogli su besplatno da uživaju u odmaralištima na Zlatiboru i Gradcu.
Sa odlaskom u stečaj ove privilegije su nestale, a noviju istoriju obeležili su učestali štrajkovi radnika.
.jpg)
