Izvor: Politika, 02.Jun.2015, 08:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetac krstio Ruse
Podvorje Ruske pravoslavne crkve u Beogradu obeležava hiljadu godina od upokojenja Svetog kneza Vladimira
Kada se Šveđanima pokvario kompas, kako u šali kaže starešina podvorja Ruske pravoslavne crkve u Beogradu, Vitalij Tarasjev, pa su krenuli ka Rusiji, Aleksandar Nevski usrdno se molio Svetom knezu Vladimiru Kijevskom za pomoć.
Bio je to 13. vek, vreme krstaških ratova, ali su švedski krstaši umesto put Jerusalima, krenuli ka Rusiji. S molitvama upućenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Svetom knezu Vladimiru, Aleksandar Nevski uspeo je da odbije napad opremljenije švedske vojske, priča otac Vitalij. On prepričava taj davni događaj u godini kada Rusi slave hiljadu godina od upokojenja Svetog kneza Vladimira, jednog od najpoštovanijih ruskih svetitelja. On je zapamćen po tome što je krstio Ruse, odnosno mnogobožačka slovenska plemena koja su živela na prostoru koji je danas kanonska teritorija Ruske pravoslavne crkve.
– Svetog kneza Vladimira njegova baka, kneginja Olga, vaspitala je u hrišćanskom duhu. Kada je došao na vlast imao je hrišćansku duhovnu osnovu i kada je trebalo da bira religiju za sebe i svoje podanike, poslao je emisare u razne religiozne centre, između ostalog i u Carigrad. Upravo emisari koji su se iz tog grada vratili, bili su oduševljeni onim što su videli i doživeli za vreme patrijaršijske liturgije u Hramu Svete Sofije. Tako je Sveti knez Vladimir odlučio da se krsti i potom da organizuje krštenje svojih podanika. On je kršten u drevnom grčkom gradu Hersonesu, koji se nalazi u kontinentalnom delu Krima. Zatim je javno pozvao celokupan narod da priđe krštenju, jer je tada bio običaj da koje je vere vladar, te vere budu i njegovi podanici. Istoričari su čak zapisali da je izrekao da onaj ko ne dođe na krštenje postaje njegov neprijatelj. Imao je, dakle, jako ubeđenje da je to ispravan čin – navodi otac Vitalij Tarasjev.
Kako kaže, danas gotovo da nema ruskog pravoslavnog doma ili crkve bez ikone ovog svetitelja. Hiljadugodišnjica njegovog upokojenja obeležiće se i u Rusiji i u Srbiji. Ruska pravoslavna crkva organizovaće u Moskvi tim povodom svečanost od 25. do 29. jula i na nju su pozvani predstavnici svih pravoslavnih pomesnih crkava. U Podvorju ruske crkve u Beogradu, u hramu posvećenom Svetoj Trojici, na Duhovski ponedeljak posle liturgije biće služen moleban Svetom knezu Vladimiru. Silazak Svetog duha na apostole je i slava ove crkve i po tradiciji, od kada je osnovana Ruska crkva u Beogradu 1924. godine, dan kasnije, na Duhovski ponedeljak u njoj služi srpski patrijarh, pa će tako biti i ovog puta.
– U čast Svetog Vladimira i njegovog praznika pripremili smo i prigodna izdanja RPC kao dar njegovoj svetosti patrijarhu Irineju. Inače, bogosluženja u Ruskoj crkvi su na crkvenoslovenskom jeziku, poslednja redakcija je iz 18. veka, tako da ni bogoslužbeni jezik ne predstavlja prepreku među Rusima i Srbima. Tako i Srbi dolaze u ovu crkvu i mole se zajedno sa nama. Tek poslednjih godina neki kraći delovi službe, kao što je čitanje Svetog pisma, čitaju se na ruskom savremenom jeziku – objašnjava otac Vitalij.
Jubilej vezan za velikog ruskog svetitelja obeležiće Ruska crkva u Beogradu i objavljivanjem naučnog zbornika u kojem će svoje radove o Svetom knezu Vladimiru sabrati naučnici iz Rusije i Srbije, istoričari, filozofi, arheolozi, kao i teolozi. Zbornik, za čije objavljivanje otac Vitalij kaže duguju posebnu zahvalnost Direkciji Vlade Srbije za odnose sa crkvama i verskim zajednicama, biće predstavljen u oktobru u Ruskom domu u Beogradu.
