Izvor: Politika, 09.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ronilac sa padobranom
Rukomet joj nije bio previše interesantan, pa ga je napustila kad je u rodnoj Banjaluci videla poster koji je pozivao zainteresovane da se oprobaju u ronjenju. Setila se njoj omiljenih filmova čuvenog Žaka Kustoa i navukla ronilačku opremu. Kasnije su se sreli, na Dunavskoj ekspediciji, 1989. godine, kada joj se ostvario san da roni sa proslavljenim istraživačem podvodnog sveta.
– Bio je zadovoljan kako sam ronila pa me je pozvao u veliku ekspediciju po Južnoj Africi koja je trajala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do 1996. godine, do njegove smrti – kaže Božana Ostojić, jedina žena u našoj zemlji instruktor ronjenja Svetske federacije.
Božana se sa zadovoljstvom seća južnoafričkog poduhvata i proročkih reči Žaka Kustoa da će se u budućnosti ratovi voditi zbog vode.
– Snimanje je bilo lepo, ali i naporno. Radili smo u zalivu Port Elizabet, između Antarktika i Južne Afrike. Tu smo čekali da kitovi uđu u zaliv da bismo ih snimali iz blizine. Ekspedicija je imala i zemaljski tim koji je ispitivao arheologiju i istoriju, jer poznato je da su Kustoove ekspedicije uvek davale kompleksnu sliku terena. Napravili smo kilometre materijala koji je emitovan u dve emisije, a podvodni deo je trajao devet minuta. To govori i zašto su Kustoovi filmovi bili toliko gledani.
Božana Ostojić danas je Beograđanka, svetska rekorderka za žene u dubini ronjenja, spuštala se sa bocom kiseonika na više od 120 metara dubine, i, takođe, može se pohvaliti da je upisana i u Ginisovu knjigu rekorda, jer je kao članica francuske ekspedicije u ronilačkoj opremi prošla najduži pećinski sistem na svetu u dalekom Meksiku koji iznosi puna 92 kilometra.
Dok razgovaramo na beogradskom Tašmajdanu Božana kaže da su je uvek privlačili takozvani ekstremni sportovi. Želela je da bude pilot, ali joj se ta želja nije ostvarila, ipak adrenalin je naterao da se oproba u jedrilici i da naniže trideset padobranskih skokova u karijeri "ekstremne" sportistkinje.
– Prošla sam i kurs za skakače padobranom – dodaje naša sagovornica i kaže da je u Americi skočila sa visine od četiri hiljade metara, uz minut slobodnog pada što je posebno iskustvo.
– I ronjenje i padobranski skokovi daju dozu adrenalina, samo što u ronjenju mnogo duže traju pripreme.
Za vreme studija u Beogradu upisala se u najveći ronilački klub u bivšoj Jugoslaviji. Postala je državni prvak i član reprezentacije. Dovoljno da u Beogradu i ostane kao najbolja Jugoslovenka u podvodnoj orijentaciji i plivanju perajima.
– Nekada je ronjenje kao sport bilo mistifikovano, samo su se retki njime bavili. Sada više nije tako. Klinci sada ne jure samo za loptom, drugačije se živi, drugačiji je i odnos prema ronjenju. Sada je ono komercijalizovano, ranije ste morali da budete supermeni da biste se bavili ronjenjem. Nije bilo tako sofisticirane ronilačke opreme kao sada. Tome je doprineo i razvoj turizma, danas hoteli nude kratku obuku i svako može da se oproba. Lepo je što je to postalo masovan sport, ali, ipak, dok ne prođe kroz kurs sa instruktorom niko sebe ne može nazvati pravim roniocem.
Božana Ostojić se može pohvaliti da je posetila mnoga egzotična mesta na planeti. Letos je sa članovima ronilačkog kluba bila na Korčuli, na zimu se sprema na Madagaskar. Prošle godine su posetili Jordan, ronili na Maldivima, Mauricijusu, Zanzibaru...
Iz Kejptauna je prenela iskustva o podvodnom hokeju, to je izuzetno zahtevna i teška igra koja se igra na dah, dakle zaroni se bez boce kiseonika. Danas su naše devojke pod njenim vođstvom treće u Evropi.
Kao jedna od retkih žena vrhunski ronilac, Božana kaže da pripadnici jačeg pola u ovoj disciplini vide šansu za mačo dokazivanje, dok lepši pol mnogo ozbiljnije pristupa ovom sportu.
– Muškarci se češće odlučuju da budu ronioci, a žene uglavnom da bi pratile momke ili muževe. Muškarcima je važnije dokazivanje i pokazivanje, ali žene više planiraju i bolje se pripremaju. Izgleda da mi ozbiljnije pristupamo ronjenju od muškaraca.
[objavljeno: ]
.jpg)
