Izvor: Danas, 09.Okt.2014, 13:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rastimo
Prošle smo nedelje saznali da nam je industrijska proizvodnja u odnosu na isti mesec prošle godine pala za 13 odsto zahvaljujući energetici, ali da će nam bruto domaći proizvod rasti zahvaljujući prostituciji.
Znate u čemu je poenta sa bruto društvenim proizvodom? U sledećem: što veći BDP, više možeš da trošiš. Što veći BDP, više možeš da se zadužuješ. Podjednako su zbog ove zgodne koincidencije srećne države i državni službenici, kao i oni koji bi bazični >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << BDP, onaj robni, trebalo da stvaraju. Jedna je gospođa iz našeg susedstva svojevremeno izazvala pažnju medija svojim doktoratom kojim je dokazivala da inflacija ni približno toliko ne brine narod koliko ga osokoljuje rast. Rast je ključni faktor sreće i širokih biračkih masa. Dok ima rasta, inflacija nije nikome problem.
Kad smo prvi put posle petooktobarskih promena saznali da se rast našeg BDP uglavnom bazira na rastu finansijskih usluga, što bi se reklo na trange-frange, baš smo se zapanjili. Onda je svetska finansijska kriza nastala iz istih trange-frange razloga i zapanjila ceo svet. Ali ne toliko da bi se u trange-frange ekonomiji bilo šta promenilo. Naprotiv, tera se dalje. Opet luduju cene raznih IT-kompanija i opet iz prikrajka razumni i razložni čekaju da neki novi bubble pukne. Svima po glavi.
Ali da se vratimo prostituciji. Kad su ono Grci pukli i sebi na vrat natovarili Trojku, svet je, kao, umro od smeha kad se utvrdilo koliki su udeo u svom BDP, na bazi koga se, kao što rekosmo, formira potrošnja, vickasti Grci dodelili - čemu? Pa, prostituciji! Međutim, Grci nisu činili ništa tajno i ništa nedozvoljeno. Naprotiv, u skladu sa pravilima evropske statistike, koja ćemo i mi sada da prihvatimo, vrednovali su prostituciju u kocku, i takve stvari. Kažu da su pri tome samo sa prostitucijom malo preterali?! Zanimljivo bi bilo videti koliki udeo prostitucija ima u srećnim državama kao što je Holandija sa amsterdamskim crvenim fenjerima ili Francuska sa Pigalom. Tu smo mi sitna riba.
I najzad, ima već neko vreme kako je BDP predmet posebnog interesovanja i ekonomista i političara. Kako ga skrojiti, a da bude pouzdan merač dozvoljene potrošnje o tome su se već sporili neki naši strogi ekonomisti, statističari i NBS. Popustili su strogi ekonomisti. Bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi vraća se ovih dana opet u politiku. To mu nije bilo dovoljno da svojevremeno vlast zadrži, ali on je propagirao ideju da BDP i nije krajnji i definitivni merač uspešnosti. Vrlo je važno i mora se uzeti u obzir i mera narodnog zadovoljstva ekonomskim stanjem. To je, dakle, sledeće što bi trebalo ekonomija da izmeri i ukalkuliše.
