Julijanska nova godina kod Srba poznatija kao Srpska nova godina a kod ostalih Pravoslavna nova godina je praznik koji se slavi 14. januara po Gregorijanskom kalendaru svake godine.
Tog datuma je 1. januar po Julijanskom kalendaru. Iako nije zvanična Nova godina, ona se rado slavi u balkanskim zemljama kao što su: Srbija, Crna Gora, BiH, Republika Srpska, Makedonija, pravoslavni delovi Hrvatske. Takođe se slavi i u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Moldaviji, Gruziji.
Naučnici su samo delimično u pravu kad kažu da je Srpska nova godina u stvari starokalendarska, nastala po računanju vremena koje je ustanovio Julije Cezar. Iako se može nazvati i pravoslavnom jer je slave Rusi, Gruzini monasi na Svetoj Gori, pa čak i pravoslavni Japanci, srpska Nova godina je nešto sasvim drugačije jer je nastala kao znak otpora pokušajima da se zatre srpski identitet, narod i običaji.
Zato je julijanska Nova godina za Srbe tipično srpska jer je nastala iz prkosa i inata. Ona nije počela da se slavi javno 1919. godine kada je kraljevina SHS za vancrkvene svrhe usvojila novi gregorijanski kalendar. Srpska Pravoslavna Crkva se zalagala za usklađivanje kalendara i zato je bio angažovan veliki naučnik Milutin Milanković.
Srbi su postali sumnjičavi 1923. godine kada je iz Zagreba poručeno da pravoslavna slavlja navodno štete trgovini i privredi. Trgovinsko ekonomska komora iz Zagreba je podnela 12. 2. 1923. godine izmene zakona i papire Ministarstvu socijalne politike o potrebi izjednačenja kalendara s obzirom na štete koje po privredu proizvodi slavljenje verskih praznika po dva kalendara. Komora je smatrala da bi izjednačenje kalendara uticalo i na smanjivanje verskih razlika u zemlji. Protivnici promena u Pravoslavnoj crkvi plašili su se prelaska na novi kalendar zbog unijaćenja tada je navodio istoričar dr Radmila Radić.
Zebnju Srba su pojačali isti zahtevi iz hrvatskih gradova i sela gde su bili jaki centri franjevaca, nosilaca ideja da u Hrvatskoj i BiH nema srpskog stanovništva, već samo popravoslavljenih Hrvata. Čašu je prelio zahtev novokomponovanih srpskih bogataša, ratnih profitera koji su tražili da se kalendar dodatno podesi da Božić i Uskrs padaju uvek u dane vikenda, da ne bi imali gubitke zbog praznika. Taj pritisak je Srbe toliko izbacio iz takta da su starokalendarsku Novu godinu od 1923. godine počeli da praznuju kao opozicionu javno i prkosno, u restoranima i na ulicama, iako nije bila državni praznik slavila se kao najveći praznik. Proslavu nove pravoslavne organizovala je prva beogradska Kasina, a sledećih godina pridružile su se sve prestoničke kafane, bioskopi, lokali, kuće, domovi ratnika invalida. Doček julijanske nove godine 13. januara bio je proglašen državnim praznikom da bi opet bio zabranjen. Što su sankcije vlasti i vlade bile žešće to je narod u inat vlastima slavio sve bogatije i raskošnije.
I tradicija se zadržala sve do današnjih dana. Srbi su među retkim narodima u svetu koji su stvorili sopstvenu novogodišnju proslavu pa je zato i nazivaju Srpskom novom godinom, jer je postala simbol prkosa i jačanje vere kod naroda. Njen smisao jeste drugačiji jer je od verskog postala nacionalni praznik u međuratnoj Jugoslaviji, u inat vlastima koje su smislile da Srbi treba da prihvate integralno jugoslovenstvo i njime zamene sopstveni identitet. Još se više i snažnije slavila Srpska nova godina u komunističkoj SFRJ, iako su slavljenici u slučaju da ih ideološki ispravne komšije prijave, išle pravo na saslušanje u policiju. To je davalo čar slobodarstva i nepomirljivosti s diktaturom pa se zbog proslavljanja Srpske nove godine i rado i često rizikovalo iz ljubavi i prkosa.
Baš zbog toga kad je ovaj praznik kasnih devedesetih postao dozvoljen čak i po volji vlastima, oduševljenje je bilo veće ali se slavilo skromnije. Kako je globalistički pokret počeo da raste Srpska nova godina je ponovo dobila na popularnosti. Mnogo stranaca svake godine posećuje Srbiju zbog ovog praznika i proslave.
Ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića 1850. godine je Nova godina uvrštena u praznike državne, tako se slavi do dana današnjeg u krugu porodice i prijatelja. Te godine 1. januara 1851. godine izveštavalo se u celom svetu o veselom dočeku u beogradskim društvima. Uz veliko veselje i vatromete, Nova godina je dočekana tradicionalno u restoranima. Danas se proslavlja u kafićima, splavovima, ali i na gradskim trgovima širom Srbije uz vatromet i koncerte popularnih pevača i pevačica.
Tradiocionalnim vatrometom na Svetosavskom platou ispred hrama Svetog Save svake godine tačno u ponoć se obeležava početak Nove godine po julijanskom kalendaru a narod se može ugrejati na Svetosavskom platou uz kuvano vino i rakiju.
Vatrometu prisustvuje veliki broj građana, a prethodno u hramu se služi blagodarenje za prošlu i moleban za uspešnu i blagoslovenu Novu godinu.
Među 30 predloženih ministara i dvoje Novosađana
Poslanicima Skupštine Srbije dostavljen je predlog o izboru nove Vlade Srbije, a među njima ima i Novosađana. Oni će među 30 novih i starih ministara zauzeti pozicije u verovatno do sada najnestabilnijoj Vladi Srpske napredne stranke. Prvi među njima je Dragan Glamočić. Glamočić je bio ministar poljoprivrede u reformisanoj Vladi 2013. godine, ali je funkciju obavljao samo od septembra do aprila naredne godine, kada je formirana nova Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Nakon tog perioda,...
Izvor: Luftika.rs, 14.Apr.2025, 19:05
Hipster Kafana #6: Nova srpska scena (Ivan Lončarević i Ivica Marković)
Balkanrock.com Balkanrock.com Hipster Kafana #6: Nova srpska scena (Ivan Lončarević i Ivica Marković) Hipster Kafana #6: Nova srpska scena (Ivan Lončarević i Ivica Marković) 08/04/2025 U drugom specijalnom izdanju Hipster Kafane, sa dva heroja srpskog andergraunda, pričamo o najuticajnijem kulturnom fenomenu u poslednjih 20 godina, barem na ovoj...
Izvor: BalkanRock.com, 08.Apr.2025, 13:53
Premijera dokumentarnog filma Nasleđe kralja trube u Nišu
U Velikoj sali Niškog kulturnog centra u utorak, 8. aprila 2025. godine, sa početkom u 19 časova, biće održana premijera dokumentarnog filma „Nasleđe kralja trube“ u režiji Vladimira Kajlovica. Ulaz na projekciju je besplatan.. Film traje 80 minuta i predstavlja dugometražni dokumentarni omaž čuvenom trubaču Fejatu Sejdiću, jednom od najznačajnijih umetnika srpske i balkanske muzičke scene. Prateći životnu priču Fejata i njegovih naslednika, autori postavljaju...
Izvor: JuznaSrbija.info, 05.Apr.2025, 18:32
Intervju Tatjana Lazarević: Normalizovana nova nenormalnost na severu Kosova
Iz percepcije Srba, na severu Kosova normalizovana je neka vrsta nove nenormalnosti. Institucije Srbije se, poslednje tri godine, povlače tako što, u dobro razrađenim scenarijima, kosovska vlast, predvođena policijom, ulazi u institucije iz kojih odlaze pripadnici srpske nacionalnosti, kaže za Novi magazin Tatjana Lazarević, ugledna novinarka i urednica portala KoSSev, čije sedište...
Izvor: NoviMagazin.rs, 10.Mar.2025, 12:32
Najava događaja za utorak, 4. mart 2025. godine
TREBINJE – Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić: – u 9.00 časova sastaće se sa gradonačelnikom Trebinja Mirkom Ćurićem. Na početku sastanka medijima će biti omogućeno snimanje kadrova i fotografija; /Gradska uprava/ – u 11.00 časova zajednička posjeta gradilištu nove bolnice u Trebinju. Izjave za medije nakon obilaska. /Gradska uprava/ GRADIŠKA – U 10.30 časova ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Savo Minić otvoriće...
Izvor: Capital.ba, 04.Mar.2025, 08:06
"TAMO JEDU 'LEBA I SALAME, OVDE VOZE AUDI" Petočlana srpska porodica se nakon 10 godina iz Francuske vratila na selo: Pogledajte gde su živeli, a kakav im je dom sada (VIDEO)
Nova godina donela je potpune nov život jednoj porodici iz Srbije koja je čitavu deceniju živela u Francuskoj. Umorni od, kako je...
Izvor: Blic, 01.Mar.2025, 13:19
Svetislav Pušonjić: Ovako su Sonja Božić i Cvijović vladali Vazduhoplovnom akademijom (1. deo)
Uoči Srpske nove godine, trinaestog januara 2012. najzad mi je stiglo rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu, na koje sam čekao četiri meseca – odbija mi se tužba protiv “Vazduhoplovne...
Izvor: SrbijaDanas.com, 07.Feb.2025, 20:58
