Ja ne želim da budem najbolja verzija sebe
Shvatio sam da ne želim više da budem najbolja verzija sebe. Ne želim hladne tuševe ni život izvan zone komfora. Ne želim da mi dan počinje podkastom, a odmor otvorenom knjigom. Ne želim da svaki dan i svaki tren nešto optimizujem. Nisam siguran ni koliko me više zanima neki veliki finansijski uspeh. Ponajmanje želim još praznih priča, druženja iz interesa i veći network. Sigurno ne želim ogromnu kuću, niti sportski auto. Meni ne treba više, treba mi manje. Manje ljudi, manje...
Blog: Eniac, 08.Sep.2026, 08:52
Sa druge strane usana
Kod nas se roditeljska ljubav retko čuje. Nerado prelazi preko usana jedne cele generacije. Ali – postoji. Tu je. Greje i krepi. Samo je manje glasna. Slatka je. I jede se. To je tišina za stolom i onaj zvuk kusanja uz koji si odrastao. Nervozan hod mame koja želi da sve bude kako je zamislila. Mimoza salata. Sarma. Na stolu ili poslata autobusom, pažljivo zapakovana u torbu. I kiflice. Ne smem nikako da zaboravim kiflice. Nekad je i poslednjih 1000 dinara...
Blog: Eniac, 03.Sep.2026, 20:28
Prijateljstva sa rokom trajanja
Imam osećaj da se neka prijateljstva naprosto potroše. Vinu se, uzlete, okrepe i daju oslonac, nekad i vetar u ledja. A onda, nekako naglo, samo nestanu. Reći ćete – to nisu prava prijateljstva. Možda. Ali nisu nužno ni mala. Definitnivno nisu nebitna. Samo, eto, imaju rok trajanja. Kao velika tegla džema koja je uvek tu da obraduje. Sve dok...
Blog: Eniac, 31.Avg.2026, 03:40
Moje nežne godine
Godine su varljiva kategorija. Uvek se osećate da ste mnogo mlađi nego što jeste. Do trenutka kada pričate sa nekim ko ima toliko godina, i onda shvatite da razlika ipak postoji. Kilometraža života vidi se na telu, strpljenju i temama o kojima pričamo. A one godine koje zatvaraju deceniju posebno zabole. Sa četrdesetom po prvi put sam imao tu spoznaju da nisam više mlad. Jer kao, kada nekome ko ima 20 godina spomenete nekoga ko ima 40, to je stariji čovek. Taj stariji sam sada čovek...
Blog: Eniac, 21.Apr.2026, 09:17
„Kada bih mogla da se vratim na samo još na jedan dan“ – Nepoznati autor
Imam 80 godina. I nekako… probudila sam se u svom telu od 32 godine. Samo na jedan dan. Malene ruke povlače ćebe i kažu: „Mama, probudi se!“ Smeju se. Otvorim polako oči i uspravim se — moje bebe. Opet male. Zanemim. Zaplačem. Penju se u krevet, kikoću se, migolje. Nekada sam žurila kroz jutra — ali ne i danas. Privlačim ih sebi. Grlim ih jako. Ljubim njihovu razbarušenu kosu i grejem njihove prstiće svojima. Ovog puta, upijam svaku...
Blog: Eniac, 03.Jan.2026, 19:40
Da li si ti pismen?
Ne pamtim kad sam poslednji čuo da neko ne zna da čita i piše. Poslednji popis iz 2023. i potvrđuje da ovo nije neobično – svega 0,63% stanovništva Srbije ne zna da piše. Međutim, način kreiranja i plasmana informacija se značajno promenio sa tehnologijom. Samim tim i očekivanja od krajnjih korisnika – čitalaca. Nije više dovoljno znati da čitate, već i da znate kako da pristupite, izaberete i razumete sadržaj koji vam se servira. Kao i to odakle dolazi i da li je istinit. Odavde,...
Blog: Eniac, 18.Jun.2025, 07:59
40 – Energija i jasne namere
Dobar deo prvih godinu roditeljstva proveo sam ležeći na podu pored deteta. Energetski deficit u koji bih pao na kraju dana nije mi davao puno drugih opcija nego da se posadim tu pored deteta i čekam makar 15 minuta dok se energija ne povrati. Retko poražavajući osećaj, pre svega jer nisam zamišljao sebe kao takvu osobu. Verovao sam da ću biti aktivan roditelj, koji će odmah po poslu da spakuje dete i izađe napolje. Na sunce, u šetnju, u park, muzej. Ali, umesto toga, ja sam svaki drugi...
Blog: Eniac, 14.Apr.2025, 01:32
