Blog: Eniac, 26.Apr.2011, 02:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oda švercu
U jednom od nedovršenih tekstova koje sam pisao o korupciji konstatovao sam da ona nije sa strane doneto zlo već puko prilagođavanje, evolucija. U prirodi kada ste pred izumiranjem vi se prilagođavate tako da vaša okolina ide vama u prilog, razvijate sposobnosti mimikrije i tako opstajete. Korupcija je nešto slično a ništa nije drugačije ni sa slanjem stvari iz naše zemlje, sistem vas jednostavno tera da koristite nelegalna rešenja, a dok je tako verujem da ni neće biti ozbiljne želje za izvoz malim preduzetnicima.
Photo: Ed Schupil
Kada smo pokretali Pik u Srbiji jedna od osnovih ideja je bila da nekako spojimo tržište BiH i Srbije. Jednostavno, logično je. Ako živite u Loznici i hoćete da kupite gume za automobil, jeftinije vam je da odete u Zvornik nego u Beograd. Da ne pričamo o tome koliko je jeftinije kupiti neke stvari u BiH, ili naći neke stvari u Srbiji. Sjajno, zar ne? Osim što nije.
Problem je nastao kada smo shvatili da je gotovo nemoguće poslati nešto iz Srbije u BiH. Preskupo je, osim da se snalazite gerila metodama poput slanja preko prijatelja iz Srbije ili eventualno autobusom, ako postoji ta linija. Ovo nikako nije linija najmanjeg otpora tako da je naša ključna kompetencija zapravo postala nepostojeća. Onaj osećaj kad živite na Balkanu pa nešto što je jako logično to zapravo nije. Do daljnjeg.
Nekako sam celu ovu situaciju usled splasnulog entuzijazma ostavio neispitanom i prihvatio kao takvu. Sve dok, za drugog klijenta koji posluje i na teritoriji Bosne i Hercegovine i Makedonije (dve zemlje :D) nisam morao da isporučim majice koje su osvojili u nagradnoj igri. Epilog - slanje 5 majica u BiH i 1 majice u MK košta 5000 dinara. 50 jebenih evra! Ako uzmete u obzir da su to majice koje se rade u tiražu od par hiljada primeraka i cenu koja je oko 3.5 eur recimo, dobijete da je slanje 250% skuplje od same majice. Šokantno? Nemoguće.
Kako 5000 dinara i za šta?
Napomenuo bih da je ovo slanje najobičnijom mogućom poštom, kao fizičko lice. Dakle najjeftinije moguće. Napomenuo bih da me je i službenik nekoliko puta pitao da li sam siguran da želim da šaljem poštom jer podleže carinjenju. Posle drugog puta je nastavio postupak.
Da biste poslali bilo koji artikal u BiH ili Makedoniju potrebno je da popunite 4 papira. Carinsku deklaraciju, deklaraciju od sadržini (mali zeleni papir), potvrdu o prijemu pošiljke i za kraj popunjavanje specijalne bubble wrap koverte u kojoj morate da šaljete pošilje ovakve sadržine. Sve ovo puta 6 znači i nekih sat vremena ispunjavanja papira, što ovaj postupak čini utoliko komplikovanijim.
Ovim povodom i morate platiti:
40 din bubble wrap koverta
370 din + 30 din (transakcija po uplatnici) neki RAT ministarstvu finansija (verujem da je to carina)
357 din troškovi slanja za BiH (RS tačnije) - 547 din troškovi slanja za MK
-
Ukupno: 6×400 + 5×357 + 547 + 6×40 = 4972 din
Plus sam pogrešio i onaj jedan koverat od 40 din ali ajde to neću da računam :)
Da li postoji način da ovo izbegnete?
Ne znam kako da reagujem na ovo osim da proglasim skandalom. Dok ove stvari funkcionišu na ovakav način male su šanse da će i naši mali preduzetnici uspeti da plasiraju svoje proizvode legalno u regionu. Jednostavno se ne isplati ni za šta što je jeftinije od 100 eur recimo, i morate da se priklanjate hack rešenjima koja su nelegalna i u narodu se često zovu šverc. Tu spadaju slanja autobusom prijateljima u susednu zemlju koji će dalje proslediti svojim načinima, distribuiranje prijateljima od kupaca u Srbiji ili eventualno nelegalno prenošenje preko granice tako što standardno kažete cariniku da nemate ništa da prijavite :) Bolje 200 dinara vozaču za kafu, nego 5000 pošti kao porez na to što ste iz Srbije.
I ako će zakonodavci reći da je ovo kriminal i oštro osuditi nisam siguran da ga takvim treba tretirati. Kao što gore rekoh ovo je prilagođavanje, linija manjeg otpora kao prirodan put, osnažen i činjenicom da ne živimo baš u vremenima kada je zahvalno biti preduzetnik i raditi na belo. Ovaj postupak to stanje čini još nezahvalnijim.
I za kraj draga državnici, pređite makar jednom CIV III pre nego što počnete da se bavite politikom. Korisno je, naučićete ponešto o vođenju države, a i ne sumnjam da će vam žena verovatno biti srećnija što konačno imate nešto da radite. Predivan win win, zar ne?
