Izvor: Politika, 15.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preko blata do crkve
Više od hiljadu vernika prisustvovaće liturgiji koju će služiti patrijarh, ali kako od đubreta prići tom mestu
Slava "Prenos moštiju Despota Stefana" je u manastiru "Sveti Stefan", u Slancima, veliki događaj. Ovaj manastir, koji je pod dvostrukom upravom patrijarha i manastira Hilandara, mesto je koje svake nedelje poseti 300-400 vernika. Ljubica Radulović, savetnik Narodnog muzeja i jedan od organizatora današnje slave kojoj svake godine prisustvuje oko hiljadu vernika, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kaže da su to siromašni ljudi za koje manastir posle nedeljne liturgije organizuje ručak i dodaje:
– Sramota je to što oni koji žele da dođu do manastira moraju da prolaze kroz blato i kaljugu, a o đubretu koje je nabacano kraj mosta, na samom skretanju na put koji vodi do manastira, da i ne govorimo – objašnjava Radulovićeva.
Tačno je da je put do manastira neugledan i prekriven blatom, ali je bolji od većine prilaza manastirima širom Srbije, asfaltiran je i vodi do samog manastira. Iako Ljubica Radulović nije zadovoljna onim što je grad učinio dosad, iz razgovora sa Goranom, jednim od manastirskih monaha, saznajemo da ima razloga i za zadovoljstvo. On kaže da je uz pomoć gradskih vlasti do manastira sprovedena struja i da je izgrađen kanalizacioni i vodovodni sistem.
– Želeo bih da istaknem i značaj pomoći koju su nam pružili zatvorenici kazneno-popravnog doma "Padinska skela" – kazuje Goran i dodaje:
– Oni su dobrovoljno učestvovali na raščišćavanju manastirske zemlje i time mnogo pomogli u pripremi današnje slave. Izvesne neprijatnosti nam stvaraju meštani, seljaci čija je zemlja neposredno uz našu, zbog čega je put prekriven blatom i koji nisu dobro raspoloženi prema manastiru zbog nerešenih vlasničkih odnosa. Oni su odgovorni i za ružan prvi utisak koji namernici stiču dok prilaze manastiru.
Manastir "Sveti Stefan" je pružao i pruža utočište mnogima kojima je ono bilo potrebno: ljudima sa psihičkim problemima, siromašnima i izbeglicama. Konak i crkva sagrađeni su 1976. na mestu stare crkve koja je srušena 1830, a od njenog materijala napravljene su dve: u Mirijevu i Velikom Selu. Slanci su poznati po manastiru i manastirskoj slavi na kojoj liturgiju svake godine služi patrijarh, pa smo meštane upitali zbog čega je prvi prizor na koji možete naići, kada se skrene na put koji vodi do manastira, đubre bačeno sa obe strane mostića kojim ovaj put počinje.
– To je sramota i greh – govore uglas tri žene na traktoru. – Smeta nam i duša nas boli što je đubre tu. Neki od nas su odgovorni za to i to je najstrašnije. Što se blata tiče, ono je sa okolnih bašta i, nažalost, traktorima se nanosi na put, ali tako je u svakom selu u kojem se radi – dodaju kroz osmeh.
Na pitanje ko tačno baca đubre i stvara ružnu sliku o selu i meštanima nismo dobili odgovor, ali smo uspeli da zabeležimo sledeće:
– Sa ljudima iz manastira smo u dobrim odnosima, nismo u svađi ili sporu sa njima. Ko bi, uopšte, mogao da ima nešto protiv manastira i božjih ljudi u njemu – kazuju naše sagovornice.
Meštani kažu da će otići na slavu i da će, kao i svake godine, prisustvovati liturgiji.
Posla za Gradsku čistoću u Slancima ima i previše, problem je u tome što put koji vodi do manastira nije zvanično uvršten među one za koje su u ovom preduzeću odgovorni. Ipak, zbog današnje slave, ekipa iz vatrogasne stanice u Mije Kovačevića šmrkovima će oprati put. Problem sa đubretom, nažalost, ostaje.
B. D. P.
[objavljeno: 15.08.2006.]
